|
Izgubljeno jutro
1.870,00 din.
Roman Izgubljeno jutro Gabrijele Adameštjanu s pravom se smatra jednim od najznačajnijih ostvarenja savremene rumunske književnosti. U centru romana je živopisni lik madam Delke, priproste žene u 70-im godinama, koja odlazi u posetu Ivoni, pripadnici nekada bogate bukureštanske porodice koja je u međuvremenu osiromašila. Provodeći dan uz kafu i stvrdnute kolače, ove dve žene razgovaraju o svojim porodicama, prijateljima i yajedničkim poznanicima, gradeći nehotično, svaka na svoj način, panoramski portret rumunskog društva od Prvog svetskog rata pa sve do poslednjih decenija 20. veka.
Služeći se širokom lepezom narativnih tehnika (od sveznajućeg pripovedanja, preko doživljenog govora, flešbekova, unutrašnjih monologa i dnevničkih zapisa), Gabrijela Adameštjanu stvara kompleksno delo prožeto brojnim dualnostima, pa se u njemu prepliću prošlost i sadašnjost, prosti svet i buržoazija, svakodnevne intrige i istorijske teme.
Roman je preveden na 16 svetskih jezika, a sada je prvi put dostupan i našim čitaocima.
Gabrijela Adamešteanu, vrsna je prozaistkinja koja se od samih svojih početaka proslavila u rumunskoj književnosti. Gabriela Adamešteanu je jedan od najpoznatijih i nagrađivanih pisaca i novinara u Rumuniji. Proslavila se romanom „Izgubljeno jutro” (1984), koji je doživeo sedam izdanja na rumunskom jeziku, nagrađena je nagradom Saveza rumunskih pisaca, prevedena je na mnoge jezike dok je rediteljka Katalina Buzojanu scenski postavila ovaj roman u nezaboravnoj predstavi u pozorištu Bulandra u Bukureštu (1986). Roman Gabrijele Adameštanu, „Fontana di Trevi“ (2018, izdavačka kuća Polirom) zaključuje trilogiju započetu 1979. knjigom „Jednaki svakodnevni put”, nastavljenu kratkom prozom „Pokloni sebi odmor” (1979) i knjigom „Leto-proleće” (1989), romanom „Susret” (2003) i knjigom publicistike „Romantične godine” (memoari, 2014). Gabriela Adamesteanu je četrnaest godina (1991-2005) bila glavni i odgovorni urednik političkog i društvenog nedeljnika „22“ koji je uređivala Grupa za socijalni dijalog sa dodatkom „Bucharest Cultural“, koji je ona pokrenula, a kojim je koordinirala do 2013.