Između bezdana i neba

Knjiga “Između bezdana i neba” Milana Brdara sadrži utemeljenu kritiku Dekartovog programa utemeljenja znanja, izvedenu na sasvim originalan način i sa avrlo provokativnim i atipičnim zaključcima i tezama. Prema središnjem zaključku kritike, Dekart nije obezbedio utemeljenje racionalnog znanja; štaviše, nedovršenim programom ostao je u predvorju iracionalnosti. Teza je argumentovana razvijanjem posledica četiri osnovne Dekartove teze: principom radikalne sumnje, jasnoćom i određenošću kao kriterijumom istine, metodskim solipsizmom i verovanjem da se istina dobja od Boga. Ni na jednon od ovih principa, kao i na svima uzetim zajedno, kako argumentuje autor, nije moguća moderna nauka ili moderna filozofija. Sumnja u nauci i filozofiji ne može da bude radikalna, jasnoća je nužan ali ne i dovoljan kriterijum istine, na metodskom solipsizmu nije mioguća nikakva istina, a verovanje u Boga je nedovoljno, ili imanentno gledano, veza sa Bogom nije obrazložena da bi bila osigurana izvesnost u sticanju istine. Sve to više odgovara verskoj ili ideološkoj sekti.