Između činova

Pisanje je za Vulfovu bilo jedino utočište. Između činova oda je skladu i neskladu. Sve se tu dešava na marginama, na ivicama, između činova. Ona stvara napetost tako što nas primorava da zamislimo kakav je osećaj kad si istovremeno i vidljiv i nevidljiv, i unutra i napolju, stvaran i nestvaran, glumac i publika, zver i žena, tišina i buka, davljenje i plutanje, javan i privatan, visokouglađen i veselo srdačan. Кakav je osećaj kada si i ono što se glumi i ono što se ne glumi, kada si i odrastao i neodrastao, kada osećaš ljubav i mržnju, stojiš na pragu između mira i rata. ’Ali šta je ona mogla znati o nama samima.’ Кad vidiš stvarne laste. Кad vidiš nestvarne laste. Кad si prosečan i neobuzdan. Кad si u društvu i mimo društva. Кad si prošlost i sadašnjost.

Virdžinija Vulf (engl. Virginia Woolf; London, 25. januar 1882. – reka Uz kod Rodmela, 28. mart 1941.) je bila engleska književnica, jedan od ključnih autora narativnog modernizma i osnivač feminističke književne kritike. Godine 1912. Virdžinija se udaje za izdavača, pisca i društvenog aktivistu Leonarda Vulfa. Uskoro objavljuje svoj prvi roman, The Voyage Out, 1915. godine, koji nije doneo veći kreativni proboj, ali je postavio neke od njenih dominantnih tema i vidova izraza. Posle još dva romana (Noć i dan, 1919. i Jakovljeva soba, 1922), slede velika ostvarenja književnog modernizma: romani Gospođa Dalovej (1925), Ka svetioniku (1927) i Talasi (1931), te zbirke eseja i književnih kritika, Sopstvena soba (1929) i Tri gvineje (1938).