Iznogud 4

U Bagdadu, egzotičnom i prašnjavom, prastarom i večnom, jedan živčani i snalažljivi, ali i baksuzni veliki vezir uporno pokušava da postane „kalif umesto kalifa“.

Iznogud, jedan od najslavnijih likova humorističnog francuskog stripa i svakako jedan od omiljenih stripskih antijunaka, sve što čini podređuje tom ultimativnom cilju, koji bi da postigne uz pomoć – ili, možda, smetnju – vernog sluge i sadruga, dobroćudnog i debeljuškastog Dil el Tanta. Brojne su Iznogudove avanture, brojni pokušaji da smeni Haruna al Prašida i dosegne apsolutnu vlast, što već generacijama čitalaca, od davne 1962. naovamo, nateruje suze na oči od smeha.

Nije ni čudo, jer su tvorci ovog nadaleko čuvenog junaka jednako slavljeni Žan Tabari i Rene Gosini, neprikosnoveni kralj stripskog humora. Iznogud je ni previše hrabar, ni moralan, ali ga upravo njegova opsesivna usmerenost na samo jedan cilj i stalni neuspesi koje trpi, ali uprkos kojima istrajava, čine toliko simpatičnim i voljenim.

Rene Gosini rođen je u Francuskoj 1926. godine. Kad je imao dve godine, s roditeljima se preselio u Argentinu. Kao dete stalno je izmišljao priče za roditelje i prijatelje. Po povratku iz Južne Amerike, izvesno vreme je proveo u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je radio za nekoliko američkih izdavača, a u Francusku se vratio 1948. godine.

S Alberom Uderzoom prvi put se sreo 1950. i odmah su se sprijateljili. Godine 1959. počeo je da izlazi časopis Pilot i od njih dvojice su zatražili strip. Naposletku su odlučili da radnju smeste u Galiju, u doba pre nove ere. Uderzo je prvobitno nacrtao Asteriksa kao ogromnog, debelog ratnika, no Gosini je smatrao da bi mu više odgovarao izgled patuljka koji pameću i lukavstvom nadmudruje neprijatelje. Uderzo je prihvatio to, ali mislio je da Asteriksu treba i jedan krupan, priglup drug, pa je tako nastao Obeliks. Časopis Pilot s Asteriksom izašao je 29. oktobra 1959, a strip je odmah postigao uspeh.

Nakon smrti prijatelja, Alber Uderzo je pomislio da je gotovo s Asteriksom. Međutim, ispostavilo se da mu je Gosini pre smrti ostavio scenario za novu epizodu, pod nazivom Asteriks u Belgiji. Tada je Uderzo odlučio da nastavi da sam piše i crta epizode Asteriksa. Osnovao je kompaniju Les Éditions Albert René i, od prijateljeve smrti, izdao šest novih epizoda. Godine 1989. otvoren je i veliki Asteriksov zabavni park na periferiji Pariza. Osim Asteriksa i Obeliksa, Gosini je ostao zapamćen i po čuvenom Iznogudu, a dugo je pisao i Taličnog Toma. Gosini je preminuo 1977, u pedeset prvoj godini.

Žan Tabari, francuski strip-crtač, rođen je 5. marta 1930. godine u Stokholmu. Svoj stripski debi doživeo je 1956, u časopisu Vajon (Vaillant), nekadašnjem glasilu Komunističke partije Francuske, docnije preimenovanom u Pif, za koji je kasnije crtao i druge stripove.

Dugogodišnju saradnju sa scenaristom Reneom Gosinijem započinje 1962. godine, isprva na stripu Lez aventir di kalif Arun el Pusa (Les Aventures du Calife Haroun el Poussah), u kom se pojavio antijunak Iznogud. Serijal je, dobivši pravog protagonistu, preimenovan u Iznogud. Ostalo je istorija. Tabari je s Gosinijem za časopis Pilot (u kom je izlazio i Iznogud) stvorio i serijal Valanten le vagabon (Valentin le vagabond). Posle Gosinijeve smrti (1977), nastavio je sam da radi na Iznogudu. Preminuo je 18. avgusta 2011. godine u Francuskoj.