Ja?

Roman Petera Flama – Ja? nastaje nakon Prvog svetskog rata, sukoba koji je promenio svet i živote i pobednika i poraženih. Ekspresionistička proza tog vremena, mračna i duboka u saznanjima i iskustvima pisaca i gorka u spoznajama života i smrti, pokušavala je da odgovori na ona dubinska pitanja na koja ni rat ni mir nisu uspeli. Ovaj roman Eriha Mosea – Petera Flama, skoro čitav vek je čamio u arhivama izdavača „S. Fišera“, ali nije nimalo izgubio na aktuelnosti, naprotiv. Kao da ova lična drama, mračni vrtlog među strujama evropske književnosti, lavirint identiteta, stenogram psihičkog zemljotresa, tek sa modernim vremenima dobija na aktuelnosti i otkriva kodove za konačno dešifrovanje. Kao da je jedna civilizacija nestala u velikom ratnom sukobu, a posledice ljudske auto destrukcije tek sada, vek kasnije, dekodiramo pomoću ove knjige.

Hirurg Hans se vraća iz rata u Berlin, 1918. Ali duboko u sebi oseća da nije više onaj isti čovek koji je otišao u rat. Veruje da živi u tuđem telu. Iako ga svi ga prepoznaju i misle da znaju sa kim razgovaraju, on sve manje prepoznaje sam sebe. Da li je ovo njegov pravi dom? Da li je on zapravo oženjen mladom, vitkom, lepom Gretom? Da li zaista imaju malog sina? Da li je on zaista buržoaski hirurg Hans ili je više Vilhelm Plahta, mrtvi ratni drug, pekarov sin iz Frankfurta? Za štopas Nero reži svaki put kada ga vidi, kao da je uljez?

Iako se postepeno navikava na životnu rutinu i ponovo počinje lekarsku praksu, oseća se potpuno otuđenim od okoline. Iskustva života i smrti iz rovova nagrizla su njegov identitet. Nakon godinu dana, prošlost ga sustiže posle forenzičke obdukcije i svedočenja na sudu. Gorčina iskustva pojavljuje se iz mraka identiteta i opisuje najdublje tamnine duše.

Peter Flam je pseudonim Eriha Mosea, rođenog u Berlinu 1891. godine. Još kao student medicine počeo je da objavljuje priloge i kratke priče u novinama svog strica Rudolfa Mosea. Godine 1926, objavljuje svoj debitantski roman „Ja?”, veoma primećen od strane čitalaca i književnih kritičara. U narednim godinama, pored lekarske prakse, napisao je još tri romana sve dok, kao Jevrejin, nije morao da emigrira iz Nemačke u Pariz sa suprugom Marijanom 1933, a ubrzo i u Njujork 1934. godine. U Njujorku nastavlja sa psihijatrijskom praksom. Njegov najpoznatiji pacijent bio je dobitnik Nobelove nagrade za književnost Vilijam Fokner. Albert Ajnštajn i Čarli Čaplin bili su takođe njegovi lični prijatelji i česti sagovornici. Umro je u Njujorku 1963. godine.