Jedina priča

“Da li biste radije voleli mnogo, pa onda i mnogo patili, ili voleli malo, pa i patili malo? Smatram da je to, naposletku, jedino pravo pitanje.”

Mesto začetka ove ljubavne priče je predgrađe Londona, barnsovski poznato još iz Metrolenda. Vreme dešavanja su šezdesete godine prošlog veka kada su svi oni rođeni 40-tih (uključujući i autora) sticali zrelost. Na tom mestu i u to vreme jedan devetnaestogodišnji momak uleće u ljubavnu vezu s udatom ženom u kasnim četrdesetim. Iako zvuči poznato, priča se ne uklapa ni u jedan stereotip nedozvoljene ljubavi. Decenijama kasnije, usamljeni glavni junak se osvrće na svoj dotadašnji život (zbog toga ovu Barnsovu knjigu najčešće porede s njegovim romanom Ovo liči na kraj) pokušavajući da odredi šta je ljubav.

Izuzetno moćnim pripovedačkim sredstvom – pretapanjem naracije iz prvog u drugo, a potom u treće lice, u tri dela romana, ostvaruje se prelaz od uzbudljivog, naivnog mladalačkog zanosa, preko optužbe do gorkih refleksija, čime se vešto anulira perspektiva samo jednog aktera.

Romantična i melanholična, razarajuća i bolno iskrena, Jedina priča pokazuje kako sećanje može da nas zbuni, razočara i iznenadi.