Jelovnik Nikole Tesle u 60 priča

Svaki čovek ima svoj jelovnik. Isprva, u detinjstvu, on se sastoji od mlečnih i ponešto mesnih proizvoda, povrća, voća i žitarica, dok u periodu odrastanja i zrelog doba izbor postaje drugačiji, menja se i proširuje spisak jela koja se konzumiraju. Jelovnik, nesumnjivo, zavisi od klimatskih uslova, verskih ubeđenja, kao i društvenog miljea u kojem jedna osoba živi i radi. Danas hrana nije samo osnovna energetska potreba, u njoj se uživa i sa njom se ponekad eksperimentiše. Dodaju se životne namirnice i začini sa drugih podneblja, ili se spajaju dotle nespojive komponente u potrazi za novim ukusima.

Iz Teslinog dugog i dešavanjima bogatog života, prikazali smo samo onaj deo koji se tiče njegove sahrane. Posmatrana iz kulinarskog ugla, naučnikova biografija je više nego zanimljiva, jer je mnogo puta ispunjena neobičnim anegdotskim događajima. Poznato je da je Tesla za svog boravka u Americi stanovao isključivo u hotelima i da to predsatvlja njegov životni manir. Posebno nakon nimalo prijatnog iskustva kada je bio primoran da radi teške fizičke poslove, oskudno se hranio i spavao na podovima neuglednih svratišta. Na vrhuncu svoje slave često je na ručak ili večeru pozivao brojne goste, ne samo prijatelje, već i one iz poslovnih, naučnih, umetničkih, novinarskih ili drugih društvenih krugova. Priređivao je raskošne bankete u čast nekog svog uspešno započetkog ili završenog dela. Sam je birao i kreirao spisak jela i pića, nadgledao njihovu pripremu i davao sugestije osoblju. Docnije, kako je Teslina finansijska moć opadala, broj njegovih prijema je manji. Pogotovu onda kad je zbog nastalih dugova morao da se seli u jeftinije i ne tako raskošne hotele. Zapadao je i u neugodne situacije, kada bi njegove goste diskretno odbili da posluže dok on ne izmiri prethodne račune.

Knjigu „jelovnik Nikole Tesle u 60 priča“ zamislili smo i kreirali kao dokumentarno-pripovedačku formu. Prepliću se stvarni momenti iz Tesličnog životopisa sa našim naratorskim uobličavanjem. Koristili smo relevantne izvore i literaturu, u prvom redu ono što je naučnim o sebi pisao u autobiografiji, dnevnicima, predavanjima i člancima. Sekundarni deo čine zapisi osoba koje su imale priliku da ručavaju s njim, kao i jelovnici i meniji restorana gde je bio viđen gost. Treći deo je publicistika koja i danas ne prestaje da se štampa.

Najzad, brojni zapisi o Teslinom jelovniku, prožeti zanimljivim, poučnim, zabavnim, duhovitim, pa i istorijskim momentima, slikaju nam velikog naučnika novim emotivnim bojama: toplim, svetlim, duševnim, ljudskim. Kad tome dodamo svetski poznate i manje poznate učesnike, kao i doba u kojem se sve to zbivalo, dobijamo jednu sentimentalnu kulinarsku povest dostojnu poštovanja.