Jevanđelje po Marini T.

Ognjen Lopušina jedinstvenim rukopisom ispisuje naratizovani esej, ili novelu o našim sudbinama koje ujedinjuju stihovi Marine Tucaković. Njen rad u raznim formama popularne muzike, stilski, geografski i vremenski vezanoj za razna istorijska, mentalitetska i životna stanja, ostavila je dubok trag na formiranje horizonta očekivanja i suočavanje sa traumama nekoliko generacija Jugoslovena.

Lopušina piše knjigu u gotovo deseteračkom značenju te reči. Ona poput stihova Marine Tucaković izmiče definicijama i može se čitati kao delo različitih formi.