Josif Flavije – Deo 3 – Obećana zemlja

Josif se bori za svog sina Paulusa. Ali njegova borba je uzaludna. Pod uticajem svoga učitelja, Grka Fineasa, i majke Dorion, Paulus se konačno odriče jevrejstva i svoga oca.On je Rimljanin a ne Jevrejin…

… Ovoga Josifa koji je proučio mudrost spisa, mudrost doktora, Jelina i Rimljana, ali se uvek vraćao na konačni zaključak Koheleta, da je sve lažno, ali ipak nikad nije postupao po tome, onoga Josifa Ben Matijasa, sveštenika Prvog reda, svetski poznatog i slavnog istoričara Flavijusa Jozefusa, Jevrejina i rimskog građanina, nacionaliste i kosmopolite…

“Onoga Josifa čije su lice i bela brada bili umrljani krvlju, prašinom, blatom i pljuvačkom, ali kome su sada pripadali ogolelo, požutelo pobrđe, kao i svetlo nebo. Planine, doline, daleko jezero, bistri vidik sa usamljenom grabljivicom postajali su samo njega radi i samo kao okvir njegovog bića. Cela je zemlja bila ispunjena sumrakom njegovog života, i on je postao jedno sa ovom zemljom. Zemlja ga je uzimala, a on ju je tražio. Tražio je svet , ali našao je samo svoju zemlju, jer je svet tražio prerano. Došao je dan. Nije to bio onaj dan o kome je sanjao, ali on je i njime bio zadovoljan…”