Južnjaci, marš!

Fužine su naselje u Ljubljani, veoma slično novobeogradskim blokovima, sagrađeno u doba socijalizma za radnike sa juga SFRJ koji do danas nemaju prava manjina. U međuvremenu, ovaj kvart je postao geto u kome vladaju kriminalci, turbo-folk muzika i džiberi. „Fužine su kao olimpijsko selo, jer svi nose trenerke i govore drugim jezikom. Niko nikoga ne jebe ni pet posto.“

Glavni junak romana Marko Đorđić, sedamnaestogodišnji sin emigranata bosanskih Srba i talentovani košarkaš sa krizom identiteta, jedne večeri naprasno odlučuje da ostavi košarku da bi pokušao da bude ono što želi, a ne ono što jeste. „Možda nisam talentovan za vašu slovenščinu, ali sam možda talentovan za nešto drugo, samo, niste se trudili da otkrijete šta je to. Svaki čovek je sigurno talentovan za nešto.“ Ali čovekovo poreklo nekada je jače i od njega samog, pa Marko preživljava niz neugodnih događaja (pijanstvo, demoliranje autobusa, hapšenje, itd.), i po naređenju oca, odlazi u Bosnu, zavičaj svojih predaka, na „prevaspitavanje“.

Slovenačka policija pokušala je da „disciplinuje“ pisca Gorana Vojinovića i tužila ga za klevetu zbog lošeg predstavljanja policajaca u romanu (koje, između ostalog, Vojnović pogrdno naziva panduri, žandari, kerovi, prašinari)! Posle pritiska javnosti, umetničkih organizacija i ministarke unutrašnjih poslova Slovenije, policija je povukla tužbu o krivičnom gonjenju.