Ka novoj teoriji prava

Na početku bih hteo da se zahvalim izdavaču Zoranu Stojanoviću. Svaki čitalac će sam odlučiti o tome da li je trebalo objaviti ove moje sabrane članke. A autor već sada sigurno zna jedno: za njega je to dobro, jer ga je to prisililo na ono što se inače retko događa iz raznoraznih razloga. Morao se ponovo pozabaviti svojim tekstovima. To je slično ponovnom čitanju tuđih tekstova. Smatram da je zanimljiv – ne samo kod romana – početak tih tekstova. Jedan pametan, kompetentan poznavalac i kritičar, kakav je Rolf Folman, misli da se roman može ovako definisati: kod njega uopšte nije važan početak “nego samo to kako se nastavlja”. Ja u to nikako ne verujem. Ne osvrtati se na to kako počinje, značilo bi ne obraćati dovoljno pažnje literarnom elementu romana. Romana, eseja. Takođe naučnog napisa. Literarni element ne možemo izbeći. Ni literarni ni retorički. I to važi čak i za odluke sudija. Nije slučajnost što mi poznajemo ne samo law and literature, nego i upravo law as literature. Kao i – takođe vrlo opravdano – retoričku teoriju prava.