Kairo u 1000 godina

“Javnost je imala sreću i privilegiju da se pisanja knjige o Kairu latio jedan od najboljih egipatskih književnika kakav je Gamal el Gitani. Njegovo poznavanje ovog drevnog mesta toliko je suptilno da biste komotno mogli vezanih očiju da ga pratite lavirintima grada na Nilu. A kada su vam oči otvorene, i dok pratite stranice ovog teksta, učini vam se da se knjiga zove Kairo u 1001 noći. Šta je čini takvom? Znanje, ljubav i jezik.

“Znanje” je toliko suvereno da se čini kako je Gitani jednako star kao i Kairo.

“Ljubav” je tolika da postanete ljubomorni na grad.

“Jezik” je kao putovanje kroz svemir: tama koju osvajate svetlošću hiljada zvezda koje vam jure u susret.

Teško je razlučiti da li je Kairo u 1000 godina književno-istorijsko delo, intimna istorija Kaira ili pak lična istorija pisca koji je prigrlio i prisvojio grad.

U dvadeset i dva poglavlja Gitanijevog Kaira nižu se kafedžinice, duvan i nargile, turbani, konji, bazari, roblje, džamije i minareti, kuće, piramide, Kairo Nagiba Mahfuza, arabeske i ornamentika u građevinarstvu i književnosti i, iznad svega, ljudi.

Ova knjiga – vodič kroz sve vekove i slojeve Kaira prvobitno je nastala 1997. godine. Nadopunjena je i obimnim uvodnim tekstom leta 2007. napisanim posebno za Geopoetikino izdanje.”

Vladislav Bajac

Gamal Gitani (1945–2015), romansijer, pisac kratkih priča i publicista, bio je jedan od osnivača književnog magazina Galerija 68, glasila svoje književne generacije. Rođen u siromašnoj porodici u Sohagu, kao dečak je šegrtovao u jednoj ćilimarskoj radionici na Han Haliliju.

Bio je novinar jednog od vodećih egipatskih dnevnih listova Ahbar el jaum, a potom osnivač i urednik uticajnog književnog nedeljnika Ahbar el adab.

U stvaralaštvu Gamala Gitanija glavno mesto zauzima potraga za čovekovim mestom u vremenu i postojanju. Neprekidna opčinjenost arapskim srednjovekovnim spisima, a naročito radovima egipatskog istoričara Ibn Ijasa, odrazila se kako na Kairo u 1000 godina (1997, Geopoetika, 2007 i novo izdanje 2019) tako i na Gitanijev najčuveniji roman Zejni Barakat (1974, Geopoetika, 2008), uvršten među 105 najboljih arapskih romana svih vremena. Ovaj postmodernistički roman, inače prvi arapski roman koji je u prevodu objavila britanska kuća Penguin, predstavlja i alegoriju Naserove policijske države.

Na stvaralaštvo Gamala Gitanija uticao je i veliki Nagib Mahfuz, koji je bio njegov duhovni i književni mentor.

U Kairu u 1000 godina autor je zakoračio u civilizacijsku, kulturnu, istorijsku i humanističku anatomiju drevne metropole. Dopustivši svakom kamenu i simbolu da progovori o svojoj prošlosti i nastanku, pisac je na osoben način u svojoj sadašnjosti tragao za znamenjem koje bi moglo da predskaže budućnost ovog grada.

Gitani je objavio desetak zbirki kratkih priča i osam romana. Dobio je podsticajnu državnu nagradu za mlade pisce (1980), jednu od najvažnijih panarapskih književnih nagrada – emiratsku nagradu Oveis (1997), te francuski orden viteza književnosti i umetnosti (1987), a 2007. i 2015. i dva najviša egipatska nacionalna književna priznanja. Gitanijeva dela prevedena su na desetak jezika.