Kako odoleti stalnoj pokretljivosti?

Oni koji su danas zabrinuti imaju sve razloge za to. Ne samo da je neizvestan opstanak čovečanstva, već je ugroženo i postojanje živog sveta na našoj planeti. Što se tiče uslova ljudske egzistencije, svi znamo da je malena manjina provodi u izobilju, a najveći deo čovečanstva u bedi. Kao prosta posledica tržišnih razmena jedno nad-čovečanstvo traje, srećno i ponosno što živi „u eri globa-lizacije”, uzdižući se nad jednim podčovečanstvom koje je lišeno horizonta i kome je, čini se, uskraćena čak i nada. Što se tiče utopijskih projekata univerzalnog i večnog mira oni su tek retorički uspesi, sporazumi i ugovori koji vrlo loše maskiraju širenje tzv. etničkih i identitetskih sukoba po svetu. Zato, zabrinutima prvo fale dobri razlozi da ne očajavaju, a onda i motivi za delovanje koji bi se profilisali kao razlozi za reagovanje protiv novih fatalnih pojava, odnosno kao razlozi za pružanje otpora imperativu prilagođavanja onome što nam se predstavlja kao neizbežni planetarni smer kretanja stvari. Jer nema ni otpora ni bunta ako ne postoji ideja o tome kako bi društvo trebalo da izgleda i u kom bi pravcu čovečanstvo trebalo da se kreće.