Kako sam postao putnik i prestao da budem turista

”Turisti ne znaju gde su bili, putnici ne znaju gde idu. Ovo je prva velika istina koju sam naučio putujući. Putovao sam daleko (u Vijetnam) i blizu (na Taru). Vremeplovom (na Svetu goru) i kroz snove (u Jermeniju). Kratko (u Vla¬hovo kod Svrljiga) i dugo (u srce Indije). Bio sam u gradu u kom živi Bog (Jerusalimu), gradu u kom živi boginja, devojčica Kumari (Katmanduu) i zemlji gde žive vilenjaci (Islandu). Svuda sam dobro jeo, u Parizu posebno. Zamalo sam progovorio španski, prvo u Andaluziji, onda na Kari¬bima. Upao sam na snimanje jednog rijalitija na Filipinima. Upoznao sam mnogo zanimljivih ljudi i jednog zanimljivog vanzemaljca (u Visokom u Bosni). U Rimu sam živeo kao Rimljanin. Šetao sam Kineskim zidom i posmatrao divlje konje dok mirno pasu na Kavkazu. Uvek sam video ono što sam video, a ne ono što sam došao da vidim.”