Karantin

Dva brata, Žak i Leon, krajem devetnaestog veka putuju brodom iz Francuske na Mauricijus da upoznaju svoju porodicu. Na brodu su i dva bolesnika, ali niko i ne sluti da će zbog njih svi morati u karantin, na Ravno ostrvo u blizini Mauricijusa. Na ostrvu zatiču veliku grupu imigranata Indijaca koji obrađuju zemlju. Formira se karantinsko selo za Evropljane, ali mešanje sa Indijcima je neizbežno. Rastrzani su između zadovoljavanja svakodnevnih potreba – pronalaženja hrane, pokušaja da ostvare kontakt s vlastima Mauricijusa – i teških prilika sa Indijcima, ali napetost zbog pitanja ko će preživeti smrtonosnu zarazu unosi pravu dramatiku i zahvatiće sve u karantinu…

Ova višeslojna, zanimljiva i leklezioovski zapitana priča puna je upečatljivih likova, od kojih svaki doživljava različit preobražaj koji će dugoročno uticati na njegov život. S jedne strane je Leon, čija će tumaranja između domorodaca i karantina otvoriti pitanja etničke i duhovne pripadnosti. S druge strane je Žak, lekar, koji se, radeći u karantinu, sreće sa istinskim etičkim izazovima svog životnog poziva. Prisutan je i specifičan eros poetike Le Klezioa, koji nam prenosi mirise i boje Mauricijusa i Afrike.

Žan-Mari Gistav Le Klezio (1940) je francusko-mauricijuski pisac. Autor je više od četrdeset romana i dobitnik gotovo svih francuskih i brojnih međunarodnih nagrada za književnost. Među njima je najvažnija Nobelova nagrada, koju je dobio 2008. godine. Karantin je, pored Pustinje, jedno od njegovih najznačajnijih dela.