Karbid

U Karbidu se pripoveda o grupi ljudi iz jednog pograničnog ukrajinskog mesta Medvedovo, u trouglu između Ukrajine, Slovačke i Mađarske, koji planiraju da, svako iz svojih razloga, prokopaju tunel do Mađarske i da tako na neočekivan način povežu Ukrajinu i Evropsku uniju. Jedni junaci romana Karbid učestvuju u tom poduhvatu zato što veruju u ideju Evropske unije i smatraju da bi rešenje za Ukrajinu bilo da ona uđe u Evropsku uniju. Drugi, međutim, u tom tunelu vide mogućnost za još masovniji i sigurniji šverc robe i šverc migranata iz različitih zemalja Istoka.

Zasnovan na realnim događajima, beskrajno duhovit, roman Andrija Ljubke u modelu društvenog romana i političke satire preispituje neke od ključnih savremenih tema. Pripovedajući o najrazličitijim načinima prelaženja granica, Karbid Andrija Ljubke prevazilazi granice pripovedačke mašte, političke satire i političke korektnosti.

Podnaslov Karbida istovremeno je i najbolje objašnjenje ovog neobičnog, provokativnog i uzbudljivog romana: „Neverovatni tragikomični doživljaji jednog dobrog i plemenitog čoveka i čitave bande lupeža koji su se provlačili preko granice zemljom, nebom i vodom, i bili toliko pohlepni da su oterali junaka čak u podzemno carstvo senki.“

„Uspeh Karbida bio je veoma neočekivan za mene. Dok sam pisao ovaj roman, nisam sebi postavljao nikakve konkretne ciljeve, jednostavno sam hteo da Zakarpatje opišem kao fenomen, pribegavajući sopstvenim zapažanjima i iskustvima koja su me proganjala. Međutim, ispostavilo se da je sadržaj ovog romana veoma razumljiv i ljudima koji samo površno znaju Zakarpatje i Ukrajinu. Zašto? Upravo zbog fenomena šverca. Slažem se da fenomen šverca utiče na formiranje odgovarajućih društvenih i kulturnih navika. Neko će, možda, pomisliti da je ova tema malo neprijatna. Ali moram da naglasim: šverc je kao seks – u njemu učestvuju dve strane.“

Andrij Ljubka

Andrij Ljubka (1987), ukrajinski pesnik, prozni pisac i esejist.
Završio je Vojnu školu u Mukačevu, ukrajinsku filologiju na Univerzitetu u Užgorodu i balkanske studije na Univerzitetu u Varšavi.
Knjige pesama: Osam meseci šizofrenije (2007), Terorizam (2009) i 40 dolara i napojnica (2012).
Knjige priča: Ubica (2012) i Soba za tugu (2016).
Knjige eseja: Spavati sa ženama (2014), Nostalgija (2017) i U potrazi za varvarima (putopisni eseji o Balkanu; 2019).
Romani: Karbid (2015), Vaš pogled, Ćo-Ćo-san (2018) i Mali ukrajinski roman (2020).
Roman Karbid uvršćen je među pet najboljih ukrajinskih knjiga godine po izboru BBC Ukrajine, dok je poljsko izdanje romana bilo u najužem izboru za srednjoevropsku nagradu „Angelus“ (2017).
Dobitnik je nagrada „Debi“ (2007) i „Kijevski lovor“ (2011), kao i nagrade fondacije Kovaljev (SAD) i nagrade Ševelov za najbolju knjigu eseja objavljenu u Ukrajini (2017).
Prevođen je na engleski, nemački, poljski, slovenački i srpski jezik.