Keltsko praskozorje

Ono što je Jejts sakupio u Keltskom praskozorju, premda neformalne i fragmentarne prirode, umnogome nosi njegov jedinstveni pesnički stil. Veliki deo ovih narodnih priča o natprirodnom, demonskom i vilinskom svetu pripada usmenoj tradiciji i zaista je slika irskog sela i seoskog stanovništva, koje očigledno ne može ni da zamisli život bez veštica i vilinskih kraljica, mističnih pesnika i seoskih duhova. U svojim komentarima, koji pro vejavaju kroz sve priče, Jejts provlači nit koja je gotovo imperativ – sve ove priče su krajnje neophodne za opstanak u materijalnom svetu:

Drevni kartografi pisali su za neistražene predele: „Ovde ima lavova.“ Za sela alasa i orača, toliko se oni razlikuju od nas, možemo da napišemo samo jedan red, a da je pouzdan: „Ovde ima duhova.“