Knjiga o Dostojevskom

U knjizi Jasmine Ahmetagić analizirana su dela koja ne čine centralnu struju opusa Dostojevskog, od kojih neka npr. uopšte nisu proučavana u našoj sredini (npr. “Gazdarica”), ali o njima postoji opsežna bibliografija van našeg govornog područja. No, i kada je reč o delima o kojima je i kod nas i u svetu mnogo pisano, autorka uspeva da pruži sasvim nove i drugačije uvide, zahvaljujući interdisciplinarnom pristupu (spoj psihologije, psihijatrije, naratologije i književne teorije).

Posebna vrednost ove knjige jeste dijalog koji se na njenim stranicama vodi sa proučavaocima dela Dostojevskog. Autorka je polemična i prema onima koji važe za najveće poznavaoce dela Dostojevskog (npr. Bahtinu), ali je ta polemičnost diskretna i podrazumeva da su autoriteti postavljeni u dijalošku poziciju. Ono što treba istaći jeste jednostavnost s kojom je napisana ova, inače, složena knjiga koja se, fokusirana na dela Dostojevskog, bavi centralnim ljudskim iskustvima, od kojih je ljubav i gubitak kapaciteta za bliskost možda i jedno od najvažnijih.

Jasmina Ahmetagić (1970, Beograd) diplomirala je i doktorirala na Filološkom fakultetu u Beogradu. Dobitnik je Nagrade „Nikola Milošević” 2014. za knjigu Pripovedač i priča, kao i Nagrade „Isidorijana” za najbolјe knjige srpske književnosti u 2006. i 2007. godini: Unutrašnja strana postmodernizma: Pavić / Pogled na teoriju (2005) i Antropopeja: biblijski podtekst Pekićeve proze (2006). Osim pomenutih naslova, autor je brojnih knjiga, tekstova u književnim i naučnim listovima i časopisima, kao i monografija: Antički mit u prozi Borislava Pekića (2001), Potraga koja jesam: o prozi Vladana Dobrivojevića (2002), Dažd od živoga uglјevlјa (čitanje s Biblijom u ruci: proza Danila Kiša i Mirka Kovača) (2007), Zlostavlјanje i druge lјubavne pesme (2009), Nevidlјivo zbivanje: pravoslavna duhovnost u prozi Grigorija Božovića (2012), Knjiga o Dostojevskom: bolest prekomernog saznanja (2013), Proza duše (2015), Knjiga o Kamiju: poetika mere (2017), Priče o narcisu zlostavljaču: zlostavljanje i književnost (2011; reizdanje Blum, 2021). Radi u Institutu za srpsku kulturu, Priština – Leposavić.