Koazinos

U duhu klasičnih filmova Amarkord Frederika Felinija i Bioskop Paradizo Đuzepea Tornatorea, u autobiografskom romanu „Koazinos“, poznatog kiparskog pisca Panosa Joanidisa, defiluje niz komičnih, ekscentričnih i skurilnih likova, šarlatani i njihove žrtve, zanosne devojke i seksualni predatori, nacionalni revolucionari i verski čistunci. Pored upečatljivih ličnosti u romanu iskrsava i jedan osoben i pitoreskni Kipar iz 40-ih i 50-ih godina, praktično pošteđen rata i velike bede, ali u kome raste nezadovoljstvo i otpor prema engleskim kolonijalnim vlastima. Petros Arhontidis, piščev alter ego, sa ogoljenom iskrenošću, nepatetičnom nostalgijom i prefinjenim humorom i ironijom, u dalekoj prošlosti traži lica, događaje i sudbonosne trenutke koji su na jedan ili drugi način uobličili njegov život.

„Koazinos“ je autobiografski roman za koji važe reči Milana Kundere o tome da pisci ne pišu knjige da bi nam pričali o svom životu, nego da nam osvetle vlastiti život. „Svaki čitalac u momentu kada čita knjigu“ kaže Kundera, „pre svega je čitalac sebe samog. Književno delo je vrsta optičkog organa kog svaki važan pisac pruža svom čitaocu kako bi mu omogućio sa prosuđuje o stvarima koje možda bez te knjige sam ne bi video“.

Za roman „Koazinos“, Panos Joanidis je dobio nagradu Kiparskog ministarstva kulture za najbolji roman 2012. godine.16