Kongo : epska istorija

“Kad sam pre šest godina naumio da za pedesetogodišnjicu nezavisnosti Konga napišem knjigu o burnoj istoriji te zemlje, ne samo o njenoj postkolonijalnoj epohi, nego i o istoriji u kolonijalnom razdoblju, a delom i u prekolonijalno doba, odlučio sam da bi to imalo smisla samo ako bih reč dao što većem broju kongoanskih glasova. Da bih barem pokušao da se oduprem evrocentrizmu koji bi me svakako vukao u pogrešnom pravcu, smatrao sam da je neophodno neprestano tragati za lokalnim gledištima, jer, naravno, ne postoji neka jedinstvena kongoanska verzija istorije, kao što ne postoji ni jedinstvena belgijska verzija, verzija evropska ili naprosto „bela“. Kongoanski glasovi, dakle, koliko je god moguće.
A tu se nametnulo pitanje: odakle da počnem u zemlji u kojoj je u poslednjih deset godina prosečna očekivana dužina života kraća od četrdeset pet godina? U toj zemlji koja će proslaviti svojih pedeset godina, stanovnici više ne doživljavaju tu životnu dob. Iz manje-više zaboravljenih kolonijalnih izvora, doduše, iskrsavaju glasovi. Misionari i etnografi zabeležili su predivne priče i pesme. Sami Kongoanci napisali su bezbroj tekstova – na svoje ogromno iznenađenje pronašao sam jedan autobiografski dokument iz 19. veka. Ja sam, međutim, tražio i žive svedoke, osobe koje žele da podele sa mnom priču o svom životu, čak i najtričavije pojedinosti. Tražio sam ono što se u tekstovima retko nalazi, jer istorija je nešto daleko više od onoga što se piše o njoj. To vredi za sva doba i za sve oblasti, ali još više za oblasti u kojima samo mala manjina, ona na vrhu društvene lestvice ima pristup pisanoj reči. Pošto sam studirao arheologiju, pridajem veliku važnost netekstualnim informacijama jer one često omogućuju dobijanje potpunije, opipljivije slike. Hteo sam da intervjuišem ljude, ne nužno uticajne osobe nego obične ljude čiji je život obeležila Istorija, s velikim I. Želeo sam da pitam te ljude šta su jeli u ovom ili onom razdoblju. Zanimalo me je koje su boje nosili, na šta su im ličile kuće kad su bili deca, da li su išli u crkvu…”

David van Rejbruk

David van Rejbruk (David Grégoire Van Reybrouck), rođen 1971. u Brižu, belgijski je kulturni istoričar, arheolog i politikolog. Pored istorijskih i akademskih tekstova, piše romane i drame.
Monumentalno i inovativno istorijsko delo Kongo. Epska istorija, objavljeno je u Holandiji 2010. godine. Prati istoriju Demokratske Republike Kongo od praistorijskog doba do današnjih dana, sa naglaskom na tragični period pod belgijskom kolonijalnom vlašću. Do kraja 2012. delo je prodato u preko 300.000 primeraka u Holandiji, prevedeno je u međuvremenu na osam evropskih jezika, i namah je steklo izuzetan ugled kod stručne javnosti. Kongo je 2010. godine dobio nagrade za književnost AKO Literature Prize i Libris Geschiedenis Prijs koje se dodeljuju u Holandiji i Belgiji, 2012. francuske nagrade Prix Médicis étranger i Prix du Meilleur livre étranger, a 2012. nemačku nagradu NDR Kultur Sachbuchpreis. Kod nas mu je preveden i esej Protiv izbora (Novi Sad: Futura publikacije, 2017).