Kopenhaška trilogija

Kopenhaška trilogija klasik je danske književnosti u kojem Tove Ditlevsen donosi intimnu priču o iskustvima koja su joj obeležila životne etape. Detinjstvo pripoveda o tegobnom odrastanju neprilagođene devojčice, odlučne da jednog dana postane spisateljica; Mladost opisuje adolescenciju obeleženu teškim poslovima, nepoželjnim seksualnim iskustvima i nacistički nastrojenom okolinom, u kojoj pokušava da bude nezavisna i da piše poeziju; Zavisnost počinje prvim od njena četiri braka i opisuje potonji užasan pad u zavisnost od opioida, u koju ju je uvukao jedan od muževa.

Od prve do poslednje stranice, autorka praktikuje radikalnu iskrenost, gotovo ravnodušnost, ne ukrašava stvari, nikada se ne pravda niti traži saosećanje, što Kopenhaškoj trilogiji daje ogromnu emotivnu snagu. Rastrzana između uloga ćerke, supruge i majke, potrebe da stvara i bolnog osećaja nepripadanja koji ju je odveo u zavisnost, Ditlevsen piše o ženskom iskustvu i identitetu na veoma svež način relevantan za današnje diskusije o feminizmu.

Tove Ditlevsen (1917–1976) jedna je od najznačajnijih ličnosti danske književnosti dvadesetog veka. Objavila je tridesetak knjiga i primila više književnih nagrada, između ostalih „Zlatni lovor“ 1956. Nakon četiri braka, borbe sa zavisnošću i psihičkim problemima, počinila je samoubistvo u 58. godini.
Debitovala je 1939. zbirkom pesama Devojačka duša. Autobiografski roman Ulica detinjstva (1943) smatra se jednim od njenih glavnih dela prve polovine njenog stvaralaštva, u kom se fokusirala na detinjstvo i odrastanje. Kasnije je većinom pisala o nezadovoljavajućem položaju žene, kako u ljubavnim odnosima tako i u društvu. Roman Lica (1968) i memoarska proza Kopenhaška trilogija, napisana u periodu 1967–1971, njena su najznačajnija dela.