Korak u formalnu semantiku

Formalna semantika u filozofiji živi od samih početaka filozofije, a njene prve teorije mogu se naći već kod Aristotela. Kao posebna disciplina, izdvaja se najpre radovima Rasela, Fregea i Kvajna početkom dvadesetog veka, dok svoj disciplinarni status konačno utvrđuje šezdesetih godina dvadesetog veka radovima Ričarda Montegjua. Bilo da je posmatramo kao disciplinu staru više milenijuma, preko jednog veka ili pedesetak godina, veliku prazninu u lingvističkoj literaturi na srpskom jeziku predstavlja odsustvo knjige pomoću koje bi se čitalac kome je formalna semantika strana mogao uputiti u njene osnovne postavke. Glavne razloge čine verovatno mali broj lingvista govornika srpskog jezika koji se bave formalnom semantikom, i koji se mogu izbrojati na prste jedne ruke, te opiranje formalne semantike predstavljanju na uvodnom nivou u formatu knjige umerenog obima, usled svoje širine obuhvata i bogatog inventara metodološkog aparata.

Iz autorske Uvodne beleške

Boban Arsenijević (1974) je lingvista, sa naučnim interesovanjima u oblasti teorijskog i eksperimentalnog proučavanja sintakse, morfologije, semantike i filozofije jezika. Uža interesovanja su mu aspekt i argumentska struktura, zavisne rečenice, leksičke kategorije, kongruencija, realizacijska morfologija, te arhitektura jezičkog kapaciteta i evolucija jezika u perspektivi komparativne kognitivne nauke. Primarni empirijski fokus mu je na slovenskim jezicima, ali se bavi i jezicima iz drugih porodica i grupa. Vodio je sedam istraživačkih projekata u različitim oblastima lingvistike. Nakon angažmana u Lajdenu, Amsterdamu, Barseloni, Madridu, Nišu, Potsdamu, radi kao profesor slovenske lingvistike na Univerzitetu u Gracu.