Korekcije

Zabavno i veoma tužno, dirljivo i nemilosrdno u isto vreme, Korekcijepredstavljaju književno zaveštanje one snage i dubine kakve nam samo vrhunska dela mogu pružiti. Dejvid Foster Volas

Džonatan Frenzen kao da je našao čarobnu formulu kako da opčini savremenog čitaoca, kako da mu „podmetne” nadasve gorku pilulu svog romana, da je ovaj sa slašću proguta i pritom traži još. „Američki Tolstoj”, kako neki nazivaju Frenzena, naizgled nam ne otkriva ništa novo u svojim romanima, samo naš svakodnevni život, nepravedno ustrojstvo sveta koji nas okružuje, zablude i gluposti kojima smo izloženi, krhkost i nedoslednost ljudskog karaktera, otkriva nam naše porodice (i tumore od kojih one boluju), od kojih ne odustajemo boreći se za njih do poslednjeg atoma snage. Otkriva nam odsustvo boga, i to ne u religijskom smislu, već u filozofskom, suočavajući nas sa našim surovim razmimoilaženjima sa istinom, pa svoje junake (nas?) tera u potragu za tim istim bogom kroz preispitivanja, poraze, ljubavi, društveni aktivizam, sav onaj lavirint ideja u kom savremeni čovek izgubljeno tumara.

Korekcije su roman o tipičnoj američkoj porodici koja poslednji put pokušava da se okupi za Božić u osvit novog milenijuma. Otac, majka i troje dece, sada već zreli ljudi, ujedno su i glavni protagonisti. Kompleksnost njihovih odnosa, karaktera i savremenog društva, kao pozornice koja te odnose samo još više problematizuje, predstavlja osnovu ovog dela koje će se račvati u hiljade rukavaca i na kraju maestralno sliti i zaokružiti u jednom uzbudljivom raspletu koji će malo kog čitaoca ostaviti ravnodušnim.