Kristin, koja je mahala iz voza

U prozi savremenih bugarskih pripovedača, čija pojedina dela imaju lep odjek i u zagraničju, ogleda se današnji bugarski život u svoj svojoj raspršenosti i protivrečnosti, nastao u lavirintu tranzicionih vremena u kojima se, slično kao i u drugim južnoslovenskim literaturama, formira simbolička vizija autsajdera kao antiheroja. Na delu je, sudeći po najprovokativnijim pričama napisanim u Bugarskoj na razmeđu starog i novog veka, estetizovana predstava o malim ljudima koji se, taman kao i njihovi preci u doba komunizma, ne snalaze u životu ma kako on bio postavljen. Čoveku je, izgleda, tesno u svakom vremenu, svejedno na koji mu se način nudi mogućnost i slika neke buduće sreće, koja, naravno, nikada ne dolazi. I tu se, izgleda, ništa ne može: svaka utopija kad-tad postane naporna i tegobna svakodnevica. Upravo o tome pišu i savremeni bugarski pisci, što se sasvim lepo i dobro vidi i u pričama iz ove knjige. (Mihajlo Pantić)