Krvava kiša

Detektiv Aurelio Zen, cinični Dibdinov antijunak, ne žudi za akcijom. Kada ga njegovi pretpostavljeni po kazni pošalju na Siciliju, tačnije u Kataniju, da u mafijaškom gnezdu obavlja ne baš jasno definisanu administrativnu dužnost, on odlučuje da iskoristi prednosti takvog položaja i da se ne petlja u posao više nego što mora. Ali, krvava kiša ne štedi ni njemu bliske ljude i letargični Zen pretvara se u izdržljivog i lukavog neprijatelja zločina. Pored uzbudljivog zapleta i drugih odlika dobro napisanog krimića, romani Dibdinovog “italijanskog ciklusa” nude čitaocu lucidnu analizu političkih i društvenih prilika u Italiji, zemlji slabih institucija i korumpirane vlasti, u kojoj se često ne zna ko je sa ove, a ko sa one strane zakona.

Majkl Dibdin (Vulverhempton, 1947 – Sijetl, 2007), cenjeni britanski autor kriminalističkih romana, proveo je detinjstvo i mladost u Engleskoj, Severnoj Irskoj, Škotskoj i Kanadi, gde je dovršio studije engleske književnosti i jezika. Ipak, najveći uticaj na njegovu spisateljsku karijeru imala je Italija. Tokom nekoliko godina predavao je engleski na univerzitetu u Peruđi i za to vreme dobro upoznao prilike u zemlji i izvrsno ovladao jezikom (preveo na engleski “Ime ruže” Umberta Eka). Svetsku slavu i prevode na šesnaest jezika doneo mu je ciklus romana čija se radnja zbiva u raznim delovima Italije (za prvi, “Ratking”, dobio je 1988. “Gold Dagger”, najugledniju anglosaksonsku nagradu za krimić, a poslednji, “End Games”, objavljen je posthumno, 2007. godine). Glavni junak jedanaest Dibdinovih “italijanskih” romana je Aurelio Zen, detektiv poreklom iz Venecije, koji se, često protiv svoje volje, obračunava kako s pripadnicima mafije tako i s članovima vlade. “Krvava kiša” (1999) sedmi je roman ciklusa i prvo Dibdinovo delo prevedeno na srpski. Dibdin je i autor sedam “anglosaksonskih” romana, među kojima su najpoznatiji “The Last Sherlock Holmes Stories” (1978), “Dirty Tricks” (1991), “Thanksgiving” (2000).