Kuvar – šta mladi umetnik može da nauči od advertajzera, mašine, budale?

Nesvakidašnja i neobična knjiga, sa širokim zamahom, ali i pažljivo izmerenom pre­tencioznošću. Knjiga-varka: zamah joj je vidljiv kroz sveobuhvatnost pretočenu u svojevrsnu mini-istoriju vizuelnih umetnosti, dok joj je sam tekst oličenje širokih interesovanja autora. U njoj ćemo naći didaktičku, obrazovnu nit namenjenu mladim čitaocima (od studenata režije i komunikologije do onih koji proučavaju marketing i odnose sa javnošću) upućenu i studentima umetničkih fakulteta, pa čak i publici koja „samo“ voli knjige, uz to još i ilustrovane.

Koliko god Kuvar Borisa Miljkovića žanrovski, na prvi pogled, zbunjivao, on je puto­kaz ka svim vrstama kreativnog i kreativnog u svemu. Ipak, knjiga se drži jednog pravca: ona želi da pokaže proces i meandre poruke koja se stvaralačkim činom, od reklame do jela, šalje tzv. konzumentu. Taj put ispričan je i stručnim i književnim, rasterećenim i duhovitim jezikom. I (samo) iro­nijom. Sazdan je i od strogosti u zahtevima šefa (tima i kuvara – svejedno) prema učenicima; od zakonitosti struke; putopisnih niti; intimnih ispo­vesti; hedonizma i umetnosti kuvanja.

Ovo svojevrsno slavljenje hrane samo je srećno izabrana prečica ka zapravo jednoj ozbiljnoj knjizi.

Autor je kao hrabri i nekonvencionalni režiser preuzeo rizik spravljanja ručka od skoro neposto­jeće recepture u književnom stvaralaštvu: režirao je sopstvenu knjigu na samim njenim stranicama. Dakle, Kuvar je sačinjen, kako i autor sam kaže, od „kuhinje, hrane, strasti, erotike“.

Boris Miljković je rođen 1956. godine u Zagrebu. Diplomirao je filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Zajedno sa Branimirom Dimitrijevićem bio je autor niza televizijskih emisija i filmova. Niko kao ja, Rokenroler, Ruski umetnički eksperiment i Šumanović – komedija o umetniku, neki su od naslova. Autor je velikog broja televizijskih reklama i muzičkih spotova. Za svoje radove često je nagrađivan na prestižnim međunarodnim festivalima. Predaje na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Reditelj je pozorišne predstave Nevjesta od vjetra Slobodana Šnajdera u Narodnom pozorištu i scensko-muzičkog dela Priča o vojniku, Igora Stravinskog u Ateljeu 212. Autor je videoradova za pozorišne predstave koje je režirao Dejan Mijač: Pseći valcer, Skakavci i Trg heroja. Videorad za Pseći valcer nagrađen je na YUSTAT Bijenalu 2004. godine. Na Sorboni je krajem 2000. i početkom 2001. godine bila postavljena njegova videoinstalacija Medijska opera, a na Trgu Republike u Beogradu konstruisao je instalaciju Beograđani sa 1.600 portreta slučajnih prolaznika izloženih u lavirintu. Do sada je napisao dve knjige priča, Čaj na Zamaleku (Geopoetika, 2002), za koju je dobio nagradu „Isidora Sekulić“ i Fabrika hartije (Geopoetika, 2003), kao i roman Uspavanka za Lalu (Geopoetika, 2004). Trenutno radi kao slobodni kreativni direktor u marketingu.