Lakanovski subjekt. Između jezika i jouissance

Bruce Fink lakanovski je psihoanalitičar-praktičar, analitički su­per­vizor i profesor psihologije na Sveučilištu Duquesne u Pitts­burghu, u Pennsylvaniji. Član je pariške École de la Cause freudienne, ustanove koju je osnovao Lacan. Doktorirao je na Odsjeku za psihoanalizu Sveučilišta Paris VIII (Saint-Denis). Osim ove, autor je još triju knjiga o Lacanu: A Clinical Introduction to Lacanian Psy­cho­analysis: Theory and Technique (1997), Lacan to the Letter: Reading Écrits Closely (2004), te Fundamentals of Psychoanalytic Technique: A Lacanian Approach for Practitioners (2007).

“Subjektivnost se često smatrala inkompatibilnom ideji strukture, čak i onda kada je strukturalizam bio živ i zdrav. Izgledalo je da struktura isključuje samu mogućnost egzistencije subjekta, a ustvrđivanje subjektivnosti je izgleda potkopavalo strukturalističku poziciju. Čini se da je s pojavom ‘poststrukturalizma’ iz mode izašao i sam pojam subjektivnosti, a Lacan je jedan od nekolicine suvremenih mislilaca, koji je njegovoj razradi posvetio znatan trud.

Lacan, kojega su neki nazvali ‘strukturalistom’, a drugi ‘post­strukturalistom’, zadržava i u rigoroznom teorijskom okviru brani oba pojma – strukturu i subjekt. Međutim, budući da subjekt lišava toliko mnogo značajki koje mu se obično pripisuju u zapadnoj misli, te da neumorno izlaže rad strukture u psihoanalitičkim i književnim kontekstima, nije uvijek lako vidjeti koja je uloga u Lacanovu djelu ostavljena subjektu. Za čitatelja Lacanovih tekstova poteškoća se sastoji u tome što njegov pokušaj izoliranja subjekta, u različitim fazama njegova učenja, dobiva mnogo različitih oblika, a ne stapaju se svi u neku lako prepoznatljivu koncepciju subjektivnosti.”