Lejdi Suzan

Lejdi Suzan Vernon, privlačna i šarmantna udovica prividne topline i „najuspešnija koketa” po svedočenju mnogih muškaraca, beskrupulozna je žena koja ne bira načine da ostvari svoje ciljeve. Bez osećaja prave i iskrene ljubavi, bez ikakve odgovornosti prema drugima, ona pokušava intrigama i mahinacijama da stvori savršenu sliku o sebi, ne bi li obezbedila još jedan unosni brak koji će joj doneti visoki društveni status i luksuzan život, dok u isto vreme pokušava i svoju ćerku da uda za čoveka o kome nema nimalo visoko mišljenje. I sve bi ovo možda bilo sasvim poznato i jednostavno da ne dolazi iz pera Džejn Ostin, jedne od najznačajnijih spisateljica engleskog jezika.

Poznatim manirom besprekornog pripovedača, uspela je da iz različitih perspektiva prikaže široku lepezu glasova i likova, oslika njihove veze, a pre svega na jedan humorističan i bridak način progovori o porodičnim i društvenim odnosima, o uvek prisutnim interesima skrivenih iza romantičnih ljubavi i ugovorenih brakova.

Prvi put preveden na srpski jezik, epistolarni roman Lejdi Suzan najavljuje neke od najznačajnijih tema, likova i motiva koje će autorka u punom potencijalu razviti u svojim remek-delima – danas neupitnim klasicima svetske književnosti – Gordost i predrasuda, Mansfild park, Ema, Razum i osećajnost.

Džejn Ostin rođena je u Stiventonu, za koji je ostala vezana čitav život.

Bila je obrazovanija od većine devojaka svog vremena; pohađala je škole u Oksfordu, Saut-
emptonu i Redingu.

Odbila je da se uda za čoveka koga nije volela, jer, prema njenim rečima, „sve se može istrpeti, samo ne brak bez ljubavi”.

Rano je počela da piše, a prvu priču objavila je već sa četrnaest godina.

Njena dela su doživela veliki uspeh, iako ih je objavljivala anonimno. Za života je objavila četiri romana: Razum i osećajnost (1811), Gordost i predrasuda (1813), Mansfild park (1814), Ema (1815), dok su posthumno objavljeni Nortengerska opatija (1818), Pod tuđim uticajem (1818) i Lejdi Suzan (1871). Sva njena dela su ekranizovana, a neka od njih i više puta. Takođe je pisala i poeziju i kraće prozne forme. Umrla je u 41. godini, u Vinčesteru.