Lepo leto

„Onda joj je slikar rekao da stane na svetlo, i, ne ispuštajući je iz vida, postavio je papir preko platna na štafelaju i počeo da crta. Na nebu, iznad nepomičnih krovova, lebdeo je žuti oblak. Đinija je gledala u oblak, a srce joj je tuklo kao ludo, čula je Ameliju kako nešto govori, hoda po sobi i uzdiše, ali nije smela da je pogleda. Kada ju je Amelija pozvala da vidi crtež, morala je da zažmiri da bi se privikla na polutamu. Zatim se nagla nad crtežom i bojažljivo pogledala, prepoznala je svoj šešir, ali lice kao da nije bilo njeno, usnulo, beživotno, bez izraza, s poluotvorenim usnama, kao da govori u snu. Soba je polako tonula u mrak, i Đinija je ustala i okrenula se da pogleda neku sliku s kriškama dinje koje su bile sasvim prozirne, kao da su od vode. Primetila je odsjaj ružičaste svetlosti na slici, poput one na zavesi kad je ušla u sobu. Onda je shvatila da treba imati dara da se primete takve stvari kad si slikar. Ponekad bi zastala na ulici, jer bi usred blata i snega iznenada osetila miris letnjih večeri, činilo joj se da vidi boje i senke leta, i čuje šum platana. Leto mora doći, godišnja doba se stalno smenjuju, mislila je sa čežnjom u srcu, ali joj je to izgledalo neverovatno, jer je sada bila sama. „

Čezare Paveze (9. septembar 1908 — 27. avgust 1950) bio je italijanski pesnik, romanopisac, književni kritičar i prevodilac. Smatra se jednim od najznačajnijih italijanskih pisaca 20. veka.

1930-ih, Paveze je počeo da se kreće u antifašističkim krugovima, zbog čega ga je Musolinijev režim prognao u Južnu Italiju 1935. godine. Nakon godine dana se vratio u Torino i počeo da radi za izdavačku kuću Einaudi. Nakon izbijanja Drugog svetskog rata bio je mobilizovan u italijansku vojsku, ali je zbog astme mesece proveo u vojnoj bolnici. Kada su nemačke snage okupirale Torino 1943. godine, većina njegovih prijatelja je pobegla u šumu i priključila se partizanima. Paveze se takođe sklonio iz grada, ali nije učestvovao u borbama.

Nakon rata, Paveze se priključio Komunističkoj partiji Italije i radio za njeno službeno glasilo L’Unita.

Godine 1950. je počinio samoubistvo prevelikom dozom barbiturata u hotelskoj sobi , u okolnostima identičnim onima kakve je opisao u svom delu Tra Donne Sole.