List na korici hleba

Nisam mogao da se setim prvoga dana kada sam se zaposlio u radionici, ali sam zapamtio da mi je u početku sve izgledalo uredno, disciplinovano i strogo, i mirno u tom nekakvom redu, da bih se kasnije dobro upoznao i srodio sa tim, nikako ne i zavoleo, ali navikao sigurno, i onda shvatio da je to, u stvari, jedan veliki nered, koji se ne može videti odmah, i koji se krije. Taj veliki skriveni nered sam kasnije primećivao i na drugim mestima. I ono u šta sam siguran, s njim sam se sasvim saživeo.
(Iz predgovora ovom izdanju)

Ovim romanom Srđan Valjarević otpočinje svoje književno putovanje ne samo po beogradskim periferijama i opustošenom podneblju devedesetih, nego i po sopstvenoj prošlosti, tražeći odgovore na pitanja o neprilagođenosti cele generacije mladih kojoj je pripadao. Bilo da budan sanja ili da igra fudbal, da zarađuje na nekom od povremenih poslova ili čita Kamijevog Stranca, da luta gradskim ulicama ili sedi u zatvoru zbog remećenja javnog reda i mira, da gluvari sa svojim vršnjacima ili se zanosi devojkama koje sve odreda zove Lidija, glavni junak Jakob, piščev alter-ego, ispisaće oporu hroniku odrastanja u svetu lišenom iluzija, iskreno i nepretenciozno.

Srđan Valjarević (Beograd, 1967), pisac, piše prozu i poeziju.

Objavio romane: List na korici hleba (1990), Ljudi za stolom (1994), Dnevnik druge zime (2005) i Komo (2006), prozne zapise Zimski dnevnik (1995) i zbirku pesama Džo Frejzer i 49 (+24) pesama (prošireno izdanje), 1996.

Knjige su mu prevođene na engleski, španski, nemački, francuski, italijanski, švedski, ukrajinski, bugarski, albanski, makedonski, slovenački i kineski jezik.

Dobitnik je nagrada „Biljana Jovanović“ za Dnevnik druge zime i za roman Komo „Kulturkontakt Austria“, „Stevan Sremac“, „Gorki list Award“ i „Prix des lecteurs du Var – Toulon“.

Član je Srpskog književnog društva.

Živi u Beogradu.