Lovostaj.

Očigledna je snaga kojom je Monika Herceg u svojoj drugoj zbirci pesama „Lovostaj.“ glasno, direktno i razarajuće otvoreno progovorila o nekim od glavnih ženskih pitanja današnjice. Što je, imajući u vidu da je njena prva zbirka „Početne koordinate“ jedno od najnagrađivanijih književnih ostvarenja na savremenoj regionalnoj sceni, upravo ono čemu smo se nadali. Feminizam i borba za emancipaciju, uklještenost između izazova materinstva i profesionalnog ostvarivanja, femicid i nasilje nad ženama – sve su to socio-politička goruća pitanja sa kojima se pesnikinja hrabro uhvatila u koštac, uobličena u emotivno razarajuće angažovanu poeziju sa veoma visokim književnoumentičkim kvalitetom. Kako? Tako što i kada progovara o mitologiji i o tradiciji, Herceg to čini upošljavajući svu modernost svog poetskog nerva. Savremeni senzibilitet i pronicljiva pesnička intuicija omogućavaju joj da stavi jak akcenat na aktuelnost tematike koju obrađuje, a da ni na trenutak to ne zaliči na modu, kojoj mnogi ne uspevaju da odole. Umesto toga, Monika Herceg uspeva u onome što je Marko Pogačar tako upečatljivo opisao: „Ova je knjiga pisana kao magnet za metke upućene nježnim životinjama skrivenim negdje duboko u našim njedrima; njezinim čitanjem ta se sićušna bića čuva, njeguje.“