Lutajuća dama

Uvodni roman možda i ključne trilogije (“Rasa”) španskog klasika Pija Barohe, Lutajuća dama, polazi od stvarnog događaja, anarhističkog atentata na kralja Alfonsa XIII i kraljicu Viktoriju u Madridu 1906, koje je bomba poštedela za razliku od dvadeset pet žrtava i nekoliko desetina ranjenih. Budući da je anarhista poznanik glavnih junaka romana, lekara Arasila i njegove kćerke Marije, da se posle atentata skrio u njihovom stanu i da se sumnja na njihovo učešće u pripremanju pokušaja regicida, oni nastoju da napuste državu i pređu u Portugaliju. U tradiciji španskog pikarskog romana, na uzbudljivom i nezgodama bogatom putovanju sreću brojne “oriđinale”, od kojih će im neki pomoći a drugi odmoći. Ispripovedan pitko, ironično i duhovito, roman Lutajuća dama ukazuje na to zašto je Ernest Hemingvej lično rekao autoru: “Dao bih svoju Nobelovu nagradu da mogu da pišem kao Vi.”

Igor Marojević

Pio Baroha jedan je od najvećih i najplodnijih španskih pisaca svih vremena. Rodio se 1872. godine u San Sebastijanu, u Baskiji. Posle završenih studija medicine i dvogodišnje lekarske prakse u banji Sestona, napušta jednoličan život seoskog lekara i preseljava se u Madrid gde u početku radi najrazličitije poslove. Tako se, radeći u pekari, upoznaje sa živopisnim svetom najsiromašnijih gradskih slojeva o kojima će kasnije pisati u svojim romanima. Stvaralački opus Pia Barohe zaista je impresivan, a njegovo celokupno delo odiše prepoznatljivim stilom koji je veran odraz njegove ličnosti: snažne, originalne, očaravajuće, do poslednjeg dana buntovne. Pisao je romane, priče, eseje, memoare, a sve to sabrano je u više od stotinu knjiga. Umro je u Madridu 1956. godine.