M. Sin veka

Prvi roman o fašizmu u kojem je glavni lik Benito Musolini

On je poput zveri: oseća vreme koje dolazi. Nanjušio ga je. Nanjušio je iscrpljenu Italiju, umornu od demokratije u agoniji i nesposobnih političara koji učestvuju u njenoj propasti. Zato se stavlja na čelo paravojnih milicija, prestupnika, palikuća i „čistokrvnih fašista“, koji su najopasniji i najsuroviji. U izveštaju Službe državne bezbednosti iz 1919. opisan je kao „inteligentan, snažne građe, iako boluje od sifilisa, sladostrastan, emotivan, smeo, neko kome se ljudi na prvi pogled dopadnu ili ne dopadnu“. On je Benito Musolini, bivši socijalistički vođa izbačen iz partije, neumorni politički agitator, direktor malog opozicionog lista.

Bio bi romaneskni lik da nije Italiju zavio u crno. Istoriografija je secirala svaki aspekt njegovog života. Niko, međutim, nikada nije govorio o njemu i fašizmu u romanu. I to u romanu u kome ništa nije izmišljeno o periodu od 1919. do 1925, u kome Musolini iznosi svoje mišljenje o D’Anunciju, Margeriti Sarfati, Mateotiju, i o mnoštvu skvadrista, ardita, socijalista i anarhista tog doba.

Rezultat je dokumentarni roman, impresivan po broju izvora koje autor koristi kao i utisku koji ostavlja. Pišući roman o fašizmu, Skurati otkriva decenijama potiskivanu stvarnost istovremeno obnavljajući danas preko potrebno nasleđe antifašizma.

„Roman koji je Italija čekala decenijama. Remek-delo.“ Roberto Savijano