Madam Bovari

Nakon dve godine putovanja po Istoku, Flober se vraća u Kroase, na obali Sene, zatvara se u kuću i od 1851. do 1856. piše svoj prvi roman, Madam Bovari.

Ema Bovari je najupečatljiviji ženski lik u svetskoj književnosti, i s njom može da se meri samo Ana Karenjina, koju je Tolstoj stvorio nakon što je pročitao Floberov roman. Emina tragedija leži u raskoraku iluzije i stvarnosti, ponoru koji se pruža između želja i njihovog ispunjenja, i ona kao lik pokazuje prve znake otuđenja od života, što će postati sindrom tek u industrijalizovanim društvima XX veka. Ema je simbol nemoćne čežnje ka visinama, neostvarivih ambicija, težnje da se pobegne iz dosadne svakodnevnice. Ona predstavlja onaj sanjarski deo čovečanstva, koji se često lomi pod teretom svojih očekivanja. Flober je u svom prvom remek-delu sproveo svoju zamisao o savršenom stilu, i Madam Bovari je ubrzo postala jedna od najuticajnija knjiga u svetskoj literaturi.

„Kad je prešao stotinak koraka, on zastade, vide kola kako odmiču dok im se točkovi obrću po prašini, i duboko uzdahnu. Setio se svoje svadbe, svog nekadašnjeg života, prve trudnoće svoje žene; i on je bio tako radostan onog dana kad ju je iz kuće njenog oca vodio u svoju, kad ju posadio iza sebe na konja, kasajući po snegu; jer to je bilo oko Božića i polje je bilo sasvim belo; ona se jednom rukom držala za njega, a u drugoj nosila svoju korpu; vetar se poigravao dugim čipkama na njenoj kosi, koje su mu tu i tamo prelazile preko usana, i, kad god okrene glavu, video je kraj sebe, na svom ramenu, njeno rumeno malo lice koje se bez reči smešilo pod zlatnom pločicom na svojoj kapici. Da zgreje prste, zavlačila ih je s vremena na vreme u njegova nedra. Kako je davno bilo sve to! Njihov sin imao bi sad trideset godina! I on opet pogleda za sobom, ali ništa nije video na putu. . . “

Madam Bovari