Mali dečak

Roman napisan i objavljen u stotoj godini autorovog života!

Ova činjenica nije puki književni senzacionalizam, već dokaz zakonitosti obrnute proporcionalnosti: što stariji pisac – to mlađa knjiga. Naime, Ferlingeti, već prešavši i sto prvu, posebna je pojava u američkoj književnosti – pisac (više od pedeset knjiga poezije, drama, proze), slikar, izdavač, knjižar, korisnik džeza u poetske svrhe, politički aktivista i očito – večiti mladić. Ali i zapovednik bojnog broda u Drugom svetskom ratu, učesnik iskrcavanja u Normandiji, svedok bombardovanog Nagasakija… Pesnik čija je samo jedna pesnička knjiga prodata u više od milion primeraka, izdavač koji je hapšen zbog knjige Urlik Alena Ginzberga i njegov branilac 1957, osnivač knjižare i izdavačke kuće Siti lajts 1953, a koje su (p)ostale književni dom i zaštitni znak bit generacije. Politički aktivista koji je zagovarao demokratski socijalizam, a sebe smatra filozofskim anarhistom. Autor je Populističkog manifesta, sa stavom da je (njegova) poezija populistička a ne elitna.

Roman sećanja Mali dečak nije Ferlingetijeva biografija, već biografija sveta u 20. i 21. veku. Iz njega se da zaključiti otkud uticaj na Keruaka, Kopolu i desetine važnih stvaralaca Amerike. Ali i uticaj T. S. Eliota i V. K. Vilijamsa na njega.

Ima u ovom romanu/pesmi idejnih i stilističkih tragova Džojsovog Uliksa i Geteovog Fausta. To je moderna knjiga jednog znatiželjnog, slobodoumnog stogodišnjeg mladića, koji ne poštuje sintaksu, već književni bunt i eksperiment. I u stilu Malog dečaka, i po stilu putovanja kroz celokupni život – hipermoderni inovator i mislilac. Pre svega, pesnik u jeziku. A odavno i – živa legenda.

Vladislav Bajac

U knjizi Mali dečak Ferlingeti opisuje svoj bogati i uzbudljiv život deteta, dečaka i odraslog čoveka kroz gotovo ceo 20. vek i dve decenije 21. veka. Tu su, pod malo izmenjenim imenima, pored Ginzberga, Džek Keruak, Nil Kesidi, Vilijam Barouz… Uprkos svemu prepoznatljivom, knjiga nije autobiografija, kao što ne pripada ni omiljenom američkom žanru knjiga sećanja, pa čak nije ni čisti roman (iako su i autor i izdavač insistirali na žanrovskoj odrednici – roman). Ako je roman, onda je to roman u pesmi ispisanoj prozom ili poema u prozi. On je i putovanje Amerikom, Francuskom i svetom modernosti, bez pravila i pravca. Retko je koja knjiga od književnih kritičara i kolega pisaca doživela toliko čestitki i zahvalnosti; vrlo neobičan način komplimentiranja jednom književnom tekstu. Kao da su svi potpisnici hteli da kažu da je Ferlingeti opevao i njihove živote; a ako je to uspeo jedan stogodišnjak, to znači da je postao glas velikog broja generacija.

“Ferlingeti nam je poklonio jedinstvenu otkrivalačku knjigu… Mali dečak mi je nanovo probudio iznenađenje i ushićenost. Hvala ti, Lorense.”

En Čarters, autorka knjiga Džepna bit čitanka i Keruak: Biografija

“Hrabar čovek i hrabar pesnik.”

Bob Dilan

“Kada sam prvi put došao u San Francisko i čuo za ime Ferlingeti, pomislio sam da to mora biti neko veliko geografsko područje. Ispostavilo se da jeste.”

Tom Vejts

Lorens Ferlingeti je rođen 1919. u Jonkersu, država Njujork, SAD. Osnivač je knjižare i izdavačke kuće Siti lajts 1953. u San Francisku, pesnik, dramski i prozni pisac, slikar, aktivista. Najpoznatija mu je knjiga pesama Koni Ajland uma (A Coney Island of the Mind), prodata u preko milion primeraka, čime drži svetski rekord svih vremena u visini tiraža jedne pesničke zbirke. Izdavač je čuvene poeme Urlik Alena Ginzberga, zbog koje je uhapšen zajedno sa autorom kojem je suđeno zbog njene “opscenosti”. Oslobođeni su optužbi, a knjiga je postala nezvanični manifest bit generacije.

Autor je više od pedeset knjiga. Dobitnik je velikog broja nagrada u SAD, Italiji, i nosilac francuskog Ordena reda umetnosti i književnosti u rangu komandanta. Bio je pesnik laureat San Franciska, u kojem jedna ulica nosi njegovo ime, a 24. mart – njegov rođendan, obeležava se kao zvanični praznik. Živi iznad knjižare Siti lajts bukstor.