Mali muškarci

Čini se da u eksperimentalnoj školi na imanju Plamfild učenici mogu da rade šta im se prohte, čak i da se spuštaju niz gelendere i gađaju jastucima. Plamfild je ostvarenje snova mlade Džo Marč, sada Džo Ber: kuća puna slobodne i radosne dece.
Na kraju romana Male žene Džo je od strine nasledila imanje koje je pretvorila u školu za napuštenu i siromašnu decu. Iako je isprva zamišljena kao škola za dečake, u Plamfildu ima mesta i za dve devojčice – Meginu ćerku Dejzi i „nevaljalu Nen“ koje, po Džoinom uverenju predstavljaju važan faktor u vaspitavanju dečaka. Upoznajte Džoine dečake čiji smeh odzvanja Plamfildom: siromašnog Neta, razmaženog Alavka, neukrotivog Dena, nestašnog Tomija i ostale živahne stanovnike imanja sa kojima su odrastale generacije čitalaca širom sveta.

Roman „Mali muškarci“ slavi različitost, slobodu i kreativnost, a suštinska ideja autorke o jednakom obrazovanju za svu decu, bez obzira na pol, poreklo ili boju kože, predstavlja ideal kom teži svako moderno društvo.

Luiza Mej Alkot je rođena 1832. godine u Džermantaunu, u Pensilvaniji. Odrastala je u intelektualnim krugovima i od detinjstva bila u dodiru s književnošću. Očeva učenja o transcendentalizmu, pokretu poznatijem kao „mistički individualizam” imala su velikog uticaja na Luizine životne stavove. Godine 1960. počinje da piše za mesečni časopis Atlantik (Atlantic Monthly). Objavljivala je pesme, priče i eseje, često pod pseudonimom A.M. Bernard. Pažnju kritike je privukla delom Skice iz bolnice (Hospital Sketches, 1863), kolekcijom pisama koje je slala porodici a u kojima se kritički osvrtala na loše uslove kojima je svedočila. Godinu dana kasnije objavila je roman Raspoloženja (Moods, 1864) koji je takođe naišao na dobar prijem.

Godine 1867. Luizin izdavač traži „laganu, žensku priču” koju Luiza, ne mareći preterano za takvu vrstu književnosti, piše iz ličnog iskustva i objavljuje roman Male  žene. Roman je doživeo neverovatan uspeh. Danas se smatra jednim od najprodavanijih romana iz tog perioda a Luiza jednom od prvih „književnih zvezda”. Godinu dana nakon objavljivanja Malih žena objavljen je i nastavak Dobre supruge, napisan na zahtev publike koja je insistirala da sazna šta se dalje događalo u životima četiri sestre.

Luiza Mej Alkot je iskoristila popularnost romana kako bi ispunila svoj san o pisanju poučnih knjiga za decu i napisala još dva nastavka: Dečaci (Little Men, 1871) i Džoina deca (Jo’s Boys, 1886). Oba romana su naišla na pozitivan prijem kritike i čitalaca, ali nijedan nije uspeo da nadmaši popularnost Malih žena.