Maska

Svet poetske zbirke Maska mozaičan je, razbijen i iznova sklopljen, a lirski subjekt u potrazi za istinom i identitetom, što je naglašeno motivom maske u naslovu zbirke kao simbolom nove realnosti. Sedimente umetnosti, istorije, religije, filozofije, poput kore, obavija problematizovana stvarnost po kojoj tumara lirski subjekt. On je svestan praznine, ograničenosti, „teške ljudske sudbine u XXI veku“ kada je duša čovekova, na pozornici sveta, „osuđena na imitaciju imitacije“, „stvari postaju dvosmislene i konfuzne / među nama postoje samo razlike / nema mirnog života“. Krećući se po tom nepočin-polju stvarnosti, koja je i sama maskirana, lirski subjekt ostavlja niz pesničkih slika, znakova, kodova kao pokušaje da se sačuva trenutak, koji, paradoksalno, baš zbog toga nestaje. Kratkim rezovima odvaja fragmente života, pretvara ih u niz kadrova, u nastojanju da odredi koordinate za savremenu poziciju čoveka u kojoj „nestajemo / dakle / i ne znam ko smo“, izgubljeni između simulakruma i onoga što smo nekada smatrali realnošću i samo „šapućemo ime čoveka nepogodu pratimo / uz prenos / bitova i / informacija“. Preispituje se i uloga modernog pesnika koji postaje, kako bi rekao Radivoje Mikić, „Orfejev dvojnik“. U savremenom protejskom svetu sve je nestalno, maske prekrivaju druge maske,,besni psi dočekuju pesnika“ i on će, u lavirintu kopija i beskrajnog ponavljanja, rezignirano reći „potpisujem da ne znam ništa o pesmi“. Iako se čini da, kako je pevao Branko Miljković, „svet ovaj prazno odjekuje“ i da je unapred osuđen na neuspeh svaki pokušaj da se na drugačiji način sagleda i razume doba u kome je dominantni oblik kretanja puko surfovanje po „okeanu postojanja“, stihovi Maske iskušavaju čitaočevu spremnost da zaroni u dubine sopstvenog bića i traga za preostalim smislom.

Biljana Vuletić Tomić

Gabrijel Babuc rođen je 1970. godine u Zrenjaninu. Živi u Uzdinu, a radi u Pančevu.
Objavio je zbirke pesama: Redosled (KOV, 2011), Mahovina (KOV, 2014), Melanholija (KOV, 2017) i Nekropola (KOV, 2020).