Mesečari na izletu

Knjiga Mesečari na izletu nalik je nizu psihopoetskih spotova, a prelazi od mikrosižea u jak stroboskop asocijacija, kao i gustina aktuelnih mitova i simbola čine ovu Vorholovsku tvorevinu teksta i metateksta izuzetno modernim štivom koje sažima sve vrhunske odlike poetika Zvonka Karanovića.

Upražnjavao je zavođenje rečima.

Nije imao koga da impresionira.

„Čemu toliko truda ako svi završavamo na istom mestu“, razmišljao je.

Potrebno je uneti bar malo neizvesnosti u život.

Čovek mora nekako da zabavlja sebe.

Pitao se šta da promeni, šta da uradi, a da to ne bude nešto obično, svakodnevno.

Nestaće kao Hudini?

Ili, još bolje, nestaće zauvek.

Izgubiće se negde u svetu pod lažnim imenom.

Ta mu se ideja naročito dopala.

Odluka je sazrela brzo.

Biće to najavljeni nestanak.

Počeo je da sastavlja i oproštajni govor.

Okupiće prijatelje i saopštiće im šta namerava.

Neće mu verovati, smejaće mu se, odmahivati rukom.

„Svaki veliki podvig isprva se čini nemoguć“, podsetiće ih.

Oni će se i dalje smejati i upirati prstom u njega.

„Nikad ne potcenjujte nevinu dušu“, dodaće.

Ulepšaće govor još nekom frazom, bar mu reči nikada nisu nedostajale.

„Dame i gospodo, bacimo kocke“, tako će početi.