Mirni dani u Miksing Partu

Deveti roman norveškog pisca Erlenda Lua počinje komičnom razmenom imejlova na engleskom jeziku između jedne norveške porodice, koja želi da iznajmi kuću za odmor u Garmiš Partenkirhenu, i domaćina koji ne znaju engleski, te koriste kompjuterski program za prevođenje. Tako se mesto u kojem žive u prepisci pretvori u Miksing Part i upravo se tu odvija radnja ovog romana…
I dok se kikoćemo nakaradnom engleskom, Lu nam vrlo ozbiljno poručuje da smo i suviše različiti da bismo se tako lako, samo pritiskom na dugme, mogli razumeti. Za razumevanje i suživot potrebno je mnogo više truda.
Razvijajući tu temu autor nas sa međunarodnih dovodi do porodičnih odnosa. Čitav roman je uglavnom sačinjen od ogoljenih dijaloga, punih brzih replika glavnog junaka Telemana i njegove supruge. Čitaoci lako upadaju u apsurdni bračni univerzum pun pretvaranja i poniženja, ali i komičnih olakšanja. Kao i uvek kod Lua – samo je nekoliko koraka od normalnog do grotesknog i obrnuto.
Glavni muški lik, kao i svi prethodni ovog autora – antijunak, neostvareni je dramski pisac, koji se udaljava od porodice, ali i od stvarnosti, i u tom begu ima dva utočišta: opsednutost boginjom kuhinje Najdželom Loson i promišljanja o pozorištu. On ne uspeva da napiše dramski tekst, iako ga sve vreme živi.
Zavodljivo napisan, čudnovatim luovskim naivnim tonom, roman je istovremeno jednostavan, gotovo banalan, bolno istinit i užasavajuće oštar, ali ipak, pre svega, zabavan i to najbolje i najviše kada je tragičan.

Erlend Lu je rođen 1969. godine u Norveškoj. Pravio je kratke filmove i muzičke spotove, radio je u pozorištu, na psihijatrijskoj klinici, kao književni kritičar, učitelj i prevodilac poezije.

Objavio je romane: Prohujalo sa ženom (1993), Naivan. Super. (1996), L (1999), Činjenice o Finskoj (2001), Dopler (2004), Volvo Kamioni (2005), Mulej (2007), Mirni dani u Miksing Partu (2010), Fvonk (2011), Popis (2013), Kraj nama poznatog sveta (2015), Životinje u Africi (2018), Pakao (2019) kao i sedam knjiga za decu.

Po njegovom scenariju 2000. godine snimljen je film Detektor.

Za kratko vreme postao je kultni norveški pisac, a knjige su mu prevedene na više od dvadeset svetskih jezika.

Dobitnik je više nagrada, među kojima su najvažnije: Nagrada Ministarstva kulture Norveške za dečju slikovnicu Veliki crveni pas, 1996. godine; Nagrada kritike za dečji roman Kurte quo vadis?, 1998; Nagrada knjižara za roman L, 1999; U Strazburu je 2006. godine dobio Evropsku nagradu mladih čitalaca (Prix européen des jeunes lecteurs) za roman Naivan. Super.