Moderno ustavotvorstvo : tri priče o odnosu istorijskih slučajnosti i normativnih principa

Iz knjige:

“Osnovni empirijski uvid glasi da stare izvesnosti više ne važe; život u demokratiji više nije samorazumljiva konstanta; populizam i iliberalizam, diktature, autokratije i plebiscitarni despotizmi, nisu više svodivi na TV vesti iz bezbedno udaljenih zemalja, čije bi se pažljivo proučavanje mirno moglo prepustiti univerzitetskim katedrama i opskurnim policy ekspertima. Trampov prvi mandat i Bregzit bili su pozivi na uzbunu onima koji su verovali u sposobnost ustavnog režima da se efikasno odupre izazovima plebiscitarno legitimirane lične vlasti i zloupotrebe većinskog principa. Ili pogledajte Evropsku uniju. U mnogim državama članicama na vlasti su desničarski iliberalni režimi koji se oslanjaju na populističku ideologiju, osporavajući kako jednaku slobodu građana tako i vladavinu prava. Čini se da Unija, i pored stalno isticane vernosti demokratskim principima, nije ni spremna ni sposobna da se suoči s otvorenim pretnjama ustavnoj demokratiji.

Nama ustav treba danas i ovde, prvenstveno zato što nam je — i samo ako nam je — stalo da odbranimo ljudsku autonomiju, dostojanstvo i pravdu u svetu u kome su prilike za njihovo gaženje mnogobrojne i akutne.”

Nenad Dimitrijević bavi se ustavnom teorijom i političkom teorijom (političkim legitimitetom i tranzicionom pravdom). Bio je profesor na Katedri za političke nauke na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti. U Ediciji Reč objavio je knjige Slučaj Jugoslavija (2001), Ustavna demokratija shvaćena kontekstualno (2007), Dužnost da se odgovori (2011) i Demokratija na ivici (2016).