Moja poslednja teritorija

U esejima Jurija Andruhoviča, kao u nekom književnom kaleidoskopu, smenjuju se epohe i prostori: od mitskih vremena do naših dana, od Čikaga do Novog Sada. Staklići sudbina stvaraju istoriju, staklići teksta – sliku Srednje Evrope. Veoma lični, autobiografski zapisi postaju ogledalo u kojem savremenik iznenada prepoznaje i svoje lice. Ovo je knjiga o prošlosti koja postaje budućnost, o književnosti koja se živi, o Međi i prevladavanju granica. Na njenom početku i na njenom kraju stoji slika Dunava, magične reke koja spaja i mami na onu drugu obalu…

Jurij Andruhovič je ukrajinski pesnik, prozaista, esejista i prevodilac. Autor je pesničkih zbirki: Nebo i trgovi (1985), Centar grada (1989), Egzotične ptice i biljke (1991), Egzotične ptice i biljke sa dodatkom Indija (1997, 2002), Pesme za Mrtvog Petla (2004), knjige izabranih pesama Pisma u Ukrajinu (2013). U najznačajnija prozna dela ubrajaju se romani: Rekreacije (1992), Moskovijada (1993), Perverzija (1996), Dvanaest prstena (2003), „Umesto romana” Tajna (2007), Leksikon intimnih gradova (2011), Ljubavnici Justicije (2018), Radio Noć (2021), a objavio je i tri esejističke knjige: Dezorijentisanje na terenu (1999), i Đavo se krije u siru (2006) i Ovde je sahranjen Fantomas (2015).
Dobitnik je brojnih književnih nagrada, između ostalih Lajpciške književne nagrade za doprinos evropskom razumevanju (2006), Književne nagrade Srednje Evrope „Angelus” (Vroclav, Poljska, 2006), Nagrade „Hana Arent” za političku misao (2014) i međunarodne Nagrade „Vilenica” (Slovenija, 2017). Dela mu se objavljuju u Poljskoj, Nemačkoj, Kanadi, Mađarskoj, Finskoj, Rusiji, SAD, Italiji, Slovačkoj, Švajcarskoj, Španiji, Češkoj, Bugarskoj, Hrvatskoj, Belorusiji i dr. U Srbiji je objavljen njegov roman Perverzija (Clio, 2002), a pesme i eseji su štampani u književnoj periodici.