Moje kosti ujedaju

Draško Sikimić rođen je 22.marta 1984.godine u Ljubinju, gde i danas živi.

Dve hiljade šesnaeste godine pronađen je u svojoj sobi u nebiografisanom stanju; sedeo je za stolom i pisao, kucao je prstima, obema rukama, pa onda stopalima, kucao je nosem zatim, Draško, tu svoju biografiju, napisao je dvocifreni broj stranica, odštampao i onda sve to spalio u dvorištu svoje kuće, vratio se u sobu i seo za sto, i napisao novu biografiju – na papiru je bila samo jedna reč: „Niko.“ Bila je to velika reč, puna radosti. Osećao se dobro. Bilo mu je važno da makar na trenutak pokaže prošlosti da ne postoji. Ako bude trebalo učiniće to opet, u slučaju da se nepotrebnosti ponovo zakače za njega. Nazvao je to umivanjem ega. Umiva se često.

kad sam se probudio bio sam Bog

dočekalo me to oko 9:33 ujutro

sjedio sam na krevetu i imao 34 godine

sve je bilo isto ali sad sam bio svemoćan

bio sam svemoćan ali sve je ostalo isto

gledao sam u svoj život

gledao sam u svijet

sve sam mogao

sve me trebalo

sve me čekalo

svejedno ja nisam znao šta da uradim

ipak

uzeo sam olovku

još toplu od mog ljudskog drhtanja

i božijom rukom zapisao

„smisao života ljudi je

da sačuvaju svijet za životinje

a oni da izumru ili odu na drugu

planetu“

podvukao sam prva dva reda

ostavio papir ispod jastuka

i ponovo zaspao

kad sam se probudio bio sam čovjek