Mojsije : odgovor na Kaina

Za razliku od Sigmunda Frojda koji koristi mitsku figuru Edipa da njome obeleži incestuoznu vezanost dece za roditelje, Leopold Sondi koristi biblijsku figuru Kaina kako bi u prvom redu obeležio rivalitet braće oko očinske ljubavi, budući da biblijski Kain iz ljubomore ubija svog brata Avelja koji je simbol dobrote. Ali, kao što Edipov kompleks ne znači samo incestuoznu vezanost za roditelje, već mu Karl Gustav Jung daje i jedno šire, arhetipsko značenje – potrebu za toplinom i zaštitom u formi infantilne zavisnosti, tako ni Kainov kompleks ne znači samo rivalitet braće oko ljubavi oca već istovremeno predstavlja projekciju „zlih nagona” koji postoje u čoveku i ogledaju se kroz zločine, častoljublje, sujetu, ljubomoru, netolerantnost i bezrazložno povređivanje drugih. Stoga Kainov kompleks moramo shvatiti u širem smislu kao simbol zla, zla koje u manjoj ili većoj meri postoji u svakom čoveku i predstavlja tamni, negativni deo ljudske ličnosti.

Taj tamni, ubilački deo ljudske prieode ispoljio se i u jednom od najznačajnijih starozavetnih vođa i proroka – u Mojsiju. Ubistvo jednog Egipćanina kada je Mojsiju bilo osamnaest godina, koje se u literaturi gotovo nipodaštava, u centru je Sondijeve pažnje u ovoj knjizi. Duševne posledice takvog sagrešenja i teret krivice koji je Mojsije posle ubistva morao nositi u sebi, kao i savest koja ga je mučila, postepeno su u njemu toliko narasli da su bili u stanju da jednog prekršioca zakona preobrate u zakonodavca. Ukratko, Sondija prevashodno zanima pojava Kaina u sudbini Mojsija i njegovo dejstvo na dalji Mojsijev razvoj, odnosno zanima ga kako ubistvo može dovesti do krivice, krivica do priznanja, priznanje do oslobođenja, i kako, zatim, oslobađanje od krivice ubicu može dovesti do Boga. Jer, po Talmudu, čovek može i treba da služi Bogu i zlim Kainovim nagonima.

Leopold Sondi ( Nitra 11. mart 1893 — Kisnaht, 24. januar 1986) je bio mađarski psihijatar i osnivač šikzal-analize (Schicksalsanalyse).

Godine 1911. položio je maturu i svoje prezime Zonenšajn promenio u Sondi. Potom je do 1918. godine, sa prekidom zbog Prvog svetskog rata, studirao medicinu na Univerzitetu Peter Pazmanji u Budimpešti. Godine 1919. postao je naučni saradnik na Poliklinici Graf Aponji u Budimpešti. Godine 1926. oženio se Ilonom Radvanji, sa kojom je dobio dvoje dece (Veru i Petera). Od 1927. do 1941. Sondi je bio profesor u Budimpešti. U junu 1944. porodica biva deportovana u nacistički koncentracioni logor Bergen-Belzen, odakle je u decembru iste godine oslobođena. Porodica je emigrirala u Švajcarsku, gde je Sondi 1945. u Pranginsu, a od 1946. u Cirihu, bio zaposlen kao naučni radnik.

Njegova šikzal-analiza (Schicksalsanalyse) smatra se trećom školom dubinske psihologije pored Frojdove psihoanalize i Jungove analitičke psihologije. On je razvio novu teoriju nagona i nov postupak za dijagnostikovanje nagona, tzv. Sondijev test. Njegov naučni rad je iz ugla moderne genetike zadobio nov značaj. Za svoj naučni rad primio je počasni doktorat Katoličkog univerziteta Lojfen (1970) i Univerziteta Pariz VII (1979).

Najvažnija dela: Analiza brakova (prva publikacija o šikzal-analizi, 1937) Šikzal-analiza (1944) Nagonska patologija (1952) Ja-analiza (1956) Udžbenik eksperimantalne dijagnostike nagona (1960) Terapija šikzal-analize (1963) Kain, oblikovanje besa (1968) Mojsije, odgovor na Kaina (1973)