Monopol na istinu

Rukopis Radine Vučetić predstavlja celovito i zaokruženo delo o institucionalnoj i vaninstituionalnoj cenzuri u Srbiji u socijalističkoj Jugoslaviji. Polazeći od proučavanja fenomena cenzure u zemljama realnog socijalizma (iza Gvozdene zavese), autorka se fokusira na Jugoslaviju/Srbiju kao zemlju u kojoj samoupravni sistem donosi drugačije perspektive, ali u kojoj partijski aparat nalazi sopstvene mehanizme cenzorskog delovanja.

Ova monografska studija svakako da predstavlja sasvim novi naučni doprinos kako istoriji, tako i kulturnoj politici, menadžmentu u kulturi (institucionalno sećanje) i sociologiji kulture. Na osnovu sopstvenih terenskih istraživanja autorka dolazi do novih uvida i zaključaka, pokušavajući da definiše upravo jugoslovenski oblik cenzure bez cenzure, bez institucionalizovanog okvira i procedura karakterističnih za druge socijalističke zemlje.

Mnoge teme koje knjiga obrađuje, nauka je do sada „preskakala“ , a tek njihovom obradom se mogao steći istinski uvid u mehanizme delovanja kulturne politike.

Praveći razliku između preventivne i suspenzivne cenzure, ukazujući na raskorak između propisa i realnosti, Radina Vučetić je svojim teorijskim i empirijskim istraživanjem osvetlila u celosti teško uhvatljiv fenomen „cenzure bez cenzure“ i omogućila nam da razumemo kulturno-politički kontekst Srbije i Jugoslavije, definisanu kulturnu politiku, ali i njenu realnost, istinsku (ne)implementaciju, tu „fluidnost sistema cenzure“.

Iz recenzije Milene Dragićević Šešić