|
More bogova : grčka ostrva u mitologiji
2.200,00 din.
Ovo je knjiga koju možete čitati tokom plovidbe, ili noću u pristaništu, naspram ruševina nekog hrama. Možete takođe krenuti i na zamišljeno putovanje, razmišljajući o radosti i svetlosti tih zemalja koje vas uranjaju u drevnu energiju kada kročite na njihovo tlo. Ovo je knjiga o moru, mornarima, o fantaziji ili o stvarnosti. Zbirka pripovesti nalik onima koje mora da su kazivali Odisejevi saputnici na svojim putovanjima ili Argonauti u kratkim predasima između dva podviga. Imaju ukus soli, bele pene i meltema. One su takođe omaž grčkom moru, strašan i blag pratilac svakog ostrvskog prostora, toliko prisutan u srcima starih Grka da na njihovom jeziku zaslužuje najmanje četiri dobre reči koje ga opisuju.
Ovde su opisana čuvena ostrva o kojima bismo mogli sve ispripovedati a da nikada ne kročimo na njih, ali i usamljenija ostrva koja su bila kulise očaravajućih i neobičnih mitova, poput Limnosa, gde je dominirao mali matrijarhat devojaka koje su imale priliku da u svojoj luci jednog dana vide iskrcavanje Argonauta predvođenih Jasonom. (…)
U knjizi More bogova. Grčka ostrva u mitologiji, brojni grčki mitovi postaju jasniji, pa čak i privlačniji, jer su ih autori, dvoje milanskih univerzitetskih profesora, specijalista za grčku mitologiju i religiju, osvetlili u kontekstu njihovog nastanka – kontekstu egejskih i jonskih ostrva, njihove klime, vegetacije i geografije, te nam se tako sada čine znatno manje apstraktnim. More bogova, takođe, nije samo delo o staroj grčkoj mitologiji i ostrvima koja su bila poprišta mitoloških događanja, nego su njena poglavlja često i kratke kulturno-političke istorije tih ostrva, sve do današnjih dana, te je otuda ova knjiga po svom konceptu jedinstvena i nadasve dragocena.
Đulio Gvidorici (Giulio Guidorizzi, rođ. 1948), italijanski klasični filolog i prevodilac, rođen u Bergamu. Predavao je na Univerzitetu u Milanu od 1975. do 2001. godine, potom je počev od 2001. do 2016. godine bio redovni profesor na Univerzitetu u Torinu, isprva za predmet Antičko pozorište i dramaturgija, zatim za predmet Antropologija antičkog sveta i grčka književnost. Urednik je časopisa Studi Italiani di Filologia Classica. Autor je brojnih eseja i prevodilac sa grčkog. Za Nacionalni institut za antičku dramu preveo je Euripidovog Herakla (2007) i Ifigeniju na Aulidi (2015). Živi u Milanu.
Silvija Romani (Silvia Romani, rođ. 1968), profesorka Univerziteta u Milanu i autorka brojnih knjiga na temu antike; magistrirala je grčku književnost i doktorirala iz antropologije antičkog sveta na Univerzitetu u Sijeni. Nekoliko godina je predavala na Univerzitetu u Torinu, a od 2017. godine vanredni je profesor Antičke antropologije, religije i mitologije na Univerzitetu u Milanu. Ona se posebno bavi ženskim figurama u mitu i antičkoj religiji i pitanjima vezanim za predstavu ženskog tela u antici.
Uz More bogova, objavljeno na italijanskom 2021, autori su zajednički objavili još dve knjige: Putovanje sa bogovima. Mitološki vodič po Grčkoj (In viaggio con gli dei. Guida mitologica della Grecia) 2019. godine, i Sicilija bogova. Mitološki vodič (La Sicilia degli dei. Una guida mitologica) 2022. godine.