Na početku sveta

Klupko tajanstvenih događaja u romanu Na početku sveta počinje jednog proleća, traje tokom leta i okončava se u kovitlacu pozne jeseni. Polazeći od ljubavi, ti događaji se preokreću u zločin i smrt.
Drago Jančar, vodeći slovenački romansijer i jedan od vodećih savremenih evropskih pisaca, maestralno pripoveda o svakodnevici u koju prodiru odjeci Drugog svetskog rata, političke stvarnosti druge Jugoslavije i neizvesnosti modernih vremena.
Melanholična slika sveta koji nestaje i osipa se data je iz perspektive dečaka koji širom otvorenih očiju pokušava da razume svet odraslih razapet između ljubavi i mržnje, spokoja i zločina, rata i mira, minulog rata koji traje u pričama i budućeg rata koji oživljava u strepnjama.

„Događaji, koji su te jeseni najpre uznemirili a onda veoma potresli ljude u tom kraju grada, najavljivali su se već sredinom juna, celog leta, a u jesen se više nisu mogli zaustaviti.“

„Ko kaže da se velike drame grešaka, ljubomora, izdajstava, prevare i osvete dešavaju samo na tebanskom ili engleskom dvoru?“

Drago Jančar (Maribor, 1948), romansijer, pripovedač, dramski pisac, esejist.
Najprevođeniji savremeni slovenački pisac. Redovni je član Slovenačke akademije nauka i umetnosti.
Studirao je pravo, radio kao novinar i filmski dramaturg.
Najvažnije knjige: Galiot (roman, 1978), O bledom zločincu (priče, 1978), Severna svetlost (roman, 1980), Veliki briljantni valcer (drama, 1985), Smrt Marije Snežne (priče, 1985), Posle Godoa (drama, 1988), Klementov pad (drama, 1988), Dedal (drama, 1988), Terra incognita (eseji, 1989), Sećanje na Jugoslaviju (esej, 1991), Pogled anđela (priče, 1992), Disput (zajedno sa Adamom Mihnjikom, esej, 1992), Razbijeni krčag (esej, 1993), Podsmešljiva požuda (roman, 1994), Halštat (drama, 1994), Šala, ironija i dublje značenje (eseji, 1994), Katarina, paun i jezuita (roman, 2000), Brioni (eseji, 2002), Duša Evrope (eseji, 2006), Graditelj (roman, 2006), Drvo bez imena (roman, 2008).
Između ostalog, dobio je Evropsku nagradu za kratku prozu (1994), Prešernovu nagradu (1993), Rožančevu nagradu za esej (1993), Sterijinu nagradu za najbolju dramu (1982, 1985), Herderovu nagradu (2003), Nagradu „Žan Emeri“ za esej (2007), Nagradu „Hemingvej“ (2009), Nagradu „Mediteran“ (2009).
U izdanju Arhipelaga, u okviru edicije Sto slovenskih romana, objavljen je Jančarov roman Podsmešljiva požuda (2010).
Živi u Ljubljani.