Najbolje je već prošlo

Priče su smeštene u savremeni, urbani kontekst, ali zbirka putem retrospekcije neretko referiše na Jugoslaviju, naročito na njen raspad i ratne devedesete godine. Jezik knjige prilagođen je njenom hronotopu, jednostavan i takav da svedoči o autorovoj upućenosti i preciznoj upotrebi najaktuelnijeg slenga. Junaci priča uglavnom su ljudi nesposobni da se prilagode savremenom, kapitalističkom društvu, sitni narko-dileri, neostvareni umetnici i zaljubljenici u muziku, takozvani mali junaci koji neodoljivo podsećaju na servantesovske lupeže. Uprkos tome što što se bavi otuđenošću pojedinca u odnosu na svet kojem bi načelno trebalo da pripada, atmosfera knjige nije hladna, a autor se prema svojim likovima odnosi s neskrivenim povlađivanjem, pa čak i ljubavlju. Iako se čine kao usamljenici i autsajderi, junaci priča pored sebe zapravo uvek imaju barem dvojicu saveznika – autora, a verovatno i čitaoca. Preispitivanje kapitalističke, konzumerističke savremenosti tekstu daje suptilnu, ali definitivno postojeću društveno-kritičku dimenziju.

Danilo Stojić, rođen 1981. u Titovom Užicu, Jugoslavija, ponosni je autor velikog broja literarnih i art fanzina, među kojima su najistrajniji bili Mladi geograf, Topla voda i Undergrad Jam. U okviru nezavisne produkcije Undergrad bavi se realizovanjem različitih kulturnih akcija, izdavaštvom i video produkcijom. Autor je romana Vreme poluraspada (2012) i Resto (2014). Takođe, koautor je dve knjige, zbornika radova o nezavisnom izdavaštvu i eksperimentalnom stripu: Šupa: almanah samizdata (2005) i Studio za novi strip (2007), kao i zbirke priča Sasvim sasvim (2014). Urednik je izdanja Ovde smo da idemo (We are here to go), projekta započetog na stogodišnjicu rođenja Vilijema Barouza, multimedijalnog izdanja koje okuplja raznovrsnu grupu internacionalnih umetnika. Piše na srpskohrvatskom i engleskom jeziku.