Najnormalniji čovek na svetu

U zemlji u kojoj je normalnost već dugo retka pojava nije čudo što je roman Ivana Tokina Najnormalniji čovek na svetu odmah po objavljivanju postao najomiljenija knjiga ovdašnje publike.

Zamislite priču o čoveku čiji se život može svesti na šest stavki:

1. Imam psa.
2. Umem da skuvam odličan čorbast pasulj sa suvim rebrima, bez zaprške.
3. Imam prijateljicu na trećem spratu.
4. Zgodan sam, u određenoj meri. Bled sam, ali ne izgledam loše.
5. Voleo bih da imam ženu da s njom jedem pasulj i da je obožavam.
6. Osumnjičen sam.

Između policijskih privođenja i saslušanja, Tokinov junak vodi sasvim običan život u samom srcu Beograda, u kojem uspeva da radi i zaradi, prošeta se sa psom, okupa u Dunavu, da popije koju, porazgovara s lokalnim taksistom filozofom, da se fer potuče, pa i da se zaljubi u svoju advokaticu. Tu su i svakodnevni razgovori s fotografijama porodice koje više nema, kao i čitanje životnog priručnika predaka, koji nudi kratka i precizna „uputstva za rukovanje samim sobom“ i određeni broj neispisanih stranica koje tek treba popuniti.

Bilo da ste se već upoznali s Tokinovim neobično običnim junakom ili ste tek na početku puta ka razumevanju šta znači posedovati normalnost kao supermoć, jubilarno izdanje Najnormalnijeg čoveka na svetu – sa ekskluzivnim intervjuom u kojem nam autor otkriva tajne pisanja ovog nezaboravnog romana – pružiće vam utočište od svakodnevnog ludila.

Ivan Tokin (1971, Beograd) objavio je romane Najnormalniji čovek na svetu (2014), Pas (2017) i Neli (2019) i zbirke kratke proze Molekuli (2015) i M2 Multiverzum (2018). Proza mu je prevođena na engleski, ruski, švedski i slovenački jezik.