Najvažnija umetnost : istočnoevropski film u dvadesetom veku

Pored detaljnog pregleda razvoja bugarske, čehoslovačke, istočnonemačke, mađarske, poljske, rumunske, sovjetske i jugoslovenske kinematografije, posebna pažnja posvećena je vremenu nastanka najznačajnijih filmova, periodu ždanovizma, vremenu posle Staljinove smrti, kada je filmska umetnost u zemljama istočne Evrope doživela procvat.

“Nimalo slučajno, češki filmski istoričari i analitičari, Mira i Antonjin Lim, iskoristili su poznatu i nekada rado navođenu Lenjinovu “misao“, da je film „za nas navažnija umetnost“. Lenjin je time pouzdano nagovestio epohu cenzure, ideoloških pritisaka i progona u tzv. socijalističkom svetu, a to su na svojoj koži surovo osetili i autori opsežne studije „Najvažnija umetnost – istočnoevropski film u dvadesetom veku“.

Oni su posle ulaska sovjetskih tenkova u Prag 1968. otišli u izgnanstvo, odakle se, iz nekih razloga, još nisu vratili. Reč je o pionirskom, kapitalnom poduhvatu, bez premca po obuhvatnosti i kulturološkim implikacijama, u kojem su s posebnom pažnjom istražene kinematografije ovog dela sveta, od kraja drugog svetskog rata do pada Berlinskog zida. Limovi su svaku posebno istražili, osim Albanije (slutite zašto).To je u suštini neobrađeno područje, a pad Berlinskog zida označio je promenu režima i raspad državnih zajednica. U svim ovim zemljama, uključujući i jugoslovenske prostore, zatvorena je jedna kulturna epoha, koja je na filmskom polju ostavila, uz sve nevolje i povremeno tragične događaje, niz veličanstvenih ostvarenja.

Ova knjiga izdašno podseća zaboravne i novokomponovane ideologe jednoumlja, da su u ovom delu sveta stvarali, između ostalih, Andžej Vajda, Kšištof Kješlovski, Aleksej German, Andrej Končalovski, Miloš Forman, Ištvan Sabo, Bela Tar, Saša Petrović, Dušan Makavejev, Živojin Pavlović… Takva mera se teško dostiže.”

-Milan Vlajčić, 29.05.06 Blic