Ne vraćam se više…

Narativni glas iz proze i poezije raše kominca ponovo je uronio u glib nedefinisanih odnosa, artikulisanih i neartikulisanih jakih emocija, smislenih i besmislenih egzistencija, ne bi li pronašao odgovor na jednostavno pitanje: ima li života posle ljubavi? Prozirnost ovog književnog teksta u oštrom je kontrastu sa nesposobnošću njegovih junaka da artikulišu i razumeju svoje živote. Čitalac će poželeti da u tom emotivnom haosu kominčev narativni glas demonstrira nešto više autorefleksivnosti. No, iako mu želja neće biti ispunjena, čitalac ipak neće odoleti i prepustiće se tom glasu, bas kao što se i junaci kominčeve proze i poezije predaju životu i hrle u odnose sa drugim osobama iako slute da će biti povređeni, da neće izdrzati, da će biti ostavljeni. Pošto je u naslovu svoje prethodne zbirke (takođe objavljene kod “Fabrike knjiga”) zamoljen da se iseli, kominac nam u naslovu ove zbirke obećava da se neće vratiti. Ima razloga da mu ne verujemo, i da se tome radujemo.